Pilot je u svojim memoarima napisao da je razlog njegove odluke da napusti zemlju činjenica da se razočarao u sovjetski sistem. Njegove kolege su isticale da ga je neprestano zanimao život na Zapadu i da je često pričao o tome. On je čak jednom prilikom predlagao prijatelju da otmu dva aviona i pobegnu.
Krajem maja 1989. godine 27-godišnji Aleksandar Zujev dežurao je na pisti za poletanje i sletanje aviona u avio-bazi u gruzijskom gradu Senakiju. Sačekao je da oficiri zaspu, pa je pristupio realizaciji svog plana.
Kako je vojni pilot oteo sovjetskog lovca
Najpre je Zujev presekao žice za komunikaciju, a zatim se uputio ka avionima. Stražar je pokušao je da ga zaustavi, usledila je tuča, koja je potom prerasla u pucnjavu. Zujev je ranio vojnika i uskočio u avion. Međutim, i sam je zadobio rane na ruci i na glavi. Uprkos povredi, pilot je podigao MiG-29 u vazduh i uputio se prema Turskoj.
Nakon što se prizemljio na aerodrom u Trabzonu, rešio je da se predstavi kao američki državljanin, nadajući se skorom sastanku sa zaposlenima u konzulatu. Amerikanci nisu uspeli da iskoriste situaciju i prouče sovjetski novitet, s obzirom da Turci nisu hteli da kvare odnose sa Sovjetskim Savezom i rešili su da vrate lovca u njegovu otadžbinu.
Ubrzo je u Turskoj započeo sudski proces. Zujev je oslobođen i dobio je je politički azil u Sjedinjenim Američkim Državama. Tamo je pilot napisao memoare o svom bekstvu i postao vojni konsultant i testirao sovjetsku opremu.
Međutim, život pilota na Zapadu nije bio „med i mleko“. Zujev je sa 39 godina doživeo nesreću sa sovjetskim trenažnim avionom Jak-52 u okolini Sijetla. Postoji nepotvrđeno mišljenje da njegova smrt nije bila slučajna.