U Bundestagu ukazuju na kršenje ljudskih prava u Crnoj Gori, brutalne policijske akcije i progon SPC

U poruci Komisije za ljudska prava Bundestaga istaknuto je da imovina SPC može biti predata crnogorskoj pravoslavnoj crkvi, koju nijedna kanonska crkva nije zvanično priznala. Poseban osvrt je usmeren na brutalne policijske akcije, odnosno upotrebu sile protiv predstavnika SPC, kao i na neadekvatnost policijskih mera prilikom hapšenja sveštenika.
Sputnik

Međunarodna komisija Budestaga za ljudska prava (IPMK) je tražila od nemačkog parlamenta da pažljivo prati kako se krše ljudska prava u Crnoj Gori i istraži privođenje vladike budimljansko-nikšićkog Joanikija i drugih sveštenika SPC na pravoslavni praznik.

Komisija je skrenula pažnju na činjenicu da sukob, koji podstiče političke i verske nesuglasice u Crnoj Gori, ne nalazi odgovarajuću podršku na međunarodnom nivou, kao ni među zapadnim parlamentarcima, i u velikoj meri se jednostavno prećutkuje. U IPMK podsećaju da u Crnoj Gori traju višemesečni protesti izazvani Zakonom o slobodi veroispovesti koji je usvojen u decembru 2019. i koji predstavlja pretnju po imovinu i svetinje Srpske pravoslavne crkve, prenosi Balkanist.

Nemački poslanici misle da bi ovom zakonu trebalo posvetiti veliku pažnju.

Nemački aktivisti za ljudska prava ističu da sekularna država mora biti neutralna po svim verskim pitanjima i ne sme donositi odluke koje diskredituju ovu ili onu religiju.

Veličanstven doček vladike Joanikija u Đurđevim stupovima /foto, video/

„Dominantnu ulogu ima princip razdvajanja politike i religije“, naglasili su u IPMK. „Mi, članovi međunarodne komisije Bundestaga za ljudska prava, pozivamo sve političke snage da zaštite prava slobode mišljenja, savesti i veroispovesti predviđene svim međunarodnim konvencijama“, kaže se u poruci koju je potpisao poslanik Bundestaga Valdemar Gert, predsedavajući ovom komisijom.

Podsećamo da je crnogorska policija 12. maja uhapsila vladiku Joanikija i sedmoricu sveštenika budimljansko-nikšićke eparhije zbog litije na praznik Svetog Vasilija Ostroškog. Joanikije je optužen da je organizovao masovno okupljanje tokom karantina. Masovni protesti sa zahtevom da se sveštenici oslobode održani su u Podgorici, Nikšiću, Budvi, Bijelom Polju, Beranama i Plevljima. Prilikom rasterivanja demonstranata policija je koristila šok bombe i suzavac.

Komentar