Prvo što je van pameti, kako Šijaković kaže, jeste obezbeđivanje infrastrukture za „crkvu nacionalnih Crnogoraca“.
„Da bi nešto postojalo kao crkva, treba obezbediti infrastrukturu! To bi bilo karikaturalno i komično, da nije tragično i potencijalno može da bude još tragičnije“, konstatuje Šijaković.
Kada se govori o Srpskoj pravoslavnoj crkvi, ona, priznaje naš sagovornik, u svom nazivu ima nacionalni momenat, kao posledicu istorijskih okolnosti — to je crkva oko koje je jedan konkretan narod sačuvao svoj identitet. U kanonskom i dogmatskom smislu, SPC je crkva svih pravoslavaca na prostoru svoje kanonske jurisdikcije.
„Konkretno u Crnoj Gori, svi pravoslavni vernici, nezavisno da li su Srbi ili se osećaju kao Crnogorci, idu u tu crkvu jer je to njihova crkva, oduvek je doživljavaju kao svoju. I to je crkva koja svima njima zadovoljava i ispunjava sve njihove verske potrebe i nikoga ne pita šta je po nacionalnosti ili po političkom uverenju“, objašnjava Šijaković.
Skojevac teolog pravi crkvu u Crnoj Gori
Veoma je interesantno da je jedan „skojevac“ i nekadašnji najmlađi član Centralnog komiteta Saveza komunista Jugoslavije postao stručnjak za teologiju, crkvena pitanja i crkvenu istoriju, dodaje on.
„Kada jedan ateista i nekadašnji komunistički funkcioner, čovek koji je nekršten, ima ambiciju da stvara crkve i vere, to je onda karikaturalno i normalan čovek ne zna šta o tome da misli. Ovo, u istoriografskom smislu, jeste jedna fantazmagorija, koja treba da posluži da se zamagli istina koju svi znamo. Ali ovo je jedan plan koji se sistematski izvodi već duže vremena“, kaže Šijaković.
Crnogorski predsednik se, podsećamo, na konferenciji za medije osvrnuo i na navodnu ponudu SPC „da bude deo rešenja obnove samostalne pravoslavne crkve u Crnoj Gori, baš onakve kakva je postojala do 1918. godine“.
„U međuvremenu smo obnovili državu, pa moramo obnoviti i crkvu. Oni za sada tu ponudu odbijaju i neće im biti prvi put ako propuste jednu izglednu šansu. U tom slučaju, preostaje im da nastave da budu crkva nacionalnih Srba u Crnoj Gori, tada bi morali da stvorimo i crkvu nacionalnih Crnogoraca u Crnoj Gori… U tom slučaju poradićemo ozbiljno na formiranju pravoslavne crkve nacionalnih Crnogoraca, jer mislim da bi svako drugačije postupanje države u odnosu na to pitanje bilo neodgovorno prema svojim građanima“, naglasio je Đukanović.
Treći pokušaj
Današnja Crna Gora „ne predstavlja obnovu bilo koje Crne Gore koja je ikada postojala“, uz dva izuzetka — kada su Austrijanci u Prvom svetskom ratu pokušali da naprave svoju Crnu Goru i kada su u Drugom svetskom ratu Italijani pokušali da naprave svoju, kaže Šijaković.
„Sa tom obnovom, ova takozvana obnova ima najviše sličnosti. Sa tradicionalnom i istorijskom Crnog Gorom, a to je nešto što je opštepoznato i detaljno poznato, ova Crna Gora nema nikakve veze. Sa tradicionalnom Crnom Gorom ima veze narod koji je ustao protiv inženjeringa novog identiteta“, naglašava on.