Trenutna kriza na videlo je iznela otrežnjujuću istinu: zastoj globalne ekonomije, koji je prouzrokovao razornu društvenu štetu, jedva da je ublažio emisiju ugljenika, a prema poslednjoj analizi Međunarodne agencije za energiju, očekuje se da ta emisija ove godine bude umanjena za samo 6 do 8 odsto, što neće imati merljiv efekat po koncentraciju ugljenika u svetu ili njegov potencijal izazivanja globalnog zagrevanja, navodi list.
Zapravo, prema aktuelnim podacima, 2020. je na putu da postane najtoplija ikada zabeležena godina.
„Bilo bi potrebno smanjenje od oko 10 odsto da bi se došlo do primetnog efekta na porast koncentracije ugljen-dioksida, ali bi čak i tada ta koncentracija rasla“, tvrdi Ričard Bets iz britanskog meteorološkog zavoda.
Ovaj stručnjak kaže da su neke klimatske pojave, poput onih poznatih pod nazivima „El Ninjo“ i „La Ninja“ u tom smislu verovatno uticajnije od malog pada količine emisije kakav se trenutno beleži.
Imajući u vidu da ukupna emisija treba da padne za najmanje 7,6 odsto svake godine do 2050. da bi se, prema dogovoru postignutom na međunarodnom nivou, globalno zagrevanje održalo na nivou ispod 1,5 stepeni Celzijusa, jasno je da je se radi o teško dostižnom cilju.
Kriza izazvana klimatskim promenama ne može da čeka i njome moramo da se bavimo i dok je u toku kriza prouzrokovana pandemijom Kovid-19, ali individualni potezi, kao što su manje oslanjanje na prevoz ličnim automobilom ili održavanje sastanaka preko interneta, umesto uživo na lokacijama do kojih se putuje avionom, neće biti dovoljne.
Takođe, odgovor ne leži ni u ekonomiji bez rasta, već je potrebna sistemska transformacija na nivou država i međunarodne zajednice da bi se postepeno došlo do nulte neto emisije ugljenika, ističe list, a prenosi Tanjug.
„Potrebne su nam ogromne, trajne promene u pogledu energetskih sistema i drugih stvari koje zavise od fosilnih goriva“, napominje Bets.
Stoga bi, na primer, određen broj ljudi sa vozila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem mogao preći na električne automobile, ali bi i pored toga bilo potrebno ponovo osmisliti način na koji se odvija život u gradovima, tako da kretanje bez upotrebe automobila bude olakšano, odnosno da se izađe u susret pešacima, biciklistima i korisnicima javnog prevoza, kaže jedan klimatolog.
Pročitajte još: