Ovako Rajko Petrović iz Instituta za evropske studije vidi dešavanja na relaciji Karakas-Vašington i optužbe vlasti u Venecueli da su SAD i Kolumbija organizovali upad plaćenika u tu zemlju početkom maja, sa ciljem da sruše vladu u Karakasu.
Venecuela je ovim povodom zatražila hitnu sednicu Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i da se ustanovi da su vlade u Bogoti i Vašingtonu izvele oružani napad protiv mira i bezbednosti Venecuele i regiona, kao i da se javno osudi i zabrani pretnja ili upotreba sile u bilo kojoj formi protiv Venecuele.
Venecuela pod pritiskom
„SAD se polako, ali sigurno prebacuju na svoju hemisferu i pokušaće da ostvare još čvršću kontrolu nad latinoameričkom teritorijom, posebno jer su Trampovi savetnici najavili da je Nikaragva sledeća na redu, nakon što se situacija u Venecueli reši u njihovu korist. Sa druge strane, režim Nikolasa Madura je svestan da je dosledna primena i poštovanje međunarodnog prava, kao i korišćenje međunarodnih institucija za očuvanje teritorijalnog integriteta jedini način da Venecuela odoli svim pritiscima“, ocenjuje naš sagovornik i dodaje da postoje zemlje, predvođene Rusijom i Kinom, koje će osuditi bilo kakav akt agresije na jednu suverenu, međunarodno priznatu državu kao što je Venecuela.
Petrović smatra da su dešavanja u Venecueli posebno skandalozna jer se odigravaju u trenutku kada čitav svet, pa i tu zemlju, potresa pandemija koronavirusa.
SAD ne pušta svoje „dvorište“
On ne isključuje mogućnost da je administracija Donalda Trampa umešana u ovakve pokušaje.
„Mislim da je ovo bilo „opipavanje pulsa“, tim pre što je pre nekoliko nedelja Tramp optužio Madurov režim da zajedno sa Revolucionarnim oružanim snagama (FARK) iz Kolumbije učestvuje u švercu narkotika preko Karipskog mora ka SAD i najavio da će Amerika koristiti svoje mornaričke oružane snage da kontrolišu taj prostor. Mislim da kada je reč o Venecueli postoji jedna vrsta konsenzusa između Trampove administracije i „duboke države“ po pitanju toga da je Venecuela deo „američkog dvorišta“ i da se mora kontrolisati“, ukazuje Petrović.
Prema podacima venecuelanskih vlasti, nakon neuspelog napada privedeno je ukupno 45 učesnika, među kojima i dvojica Amerikanaca. Raspisana je i međunarodna poternica za direktorom privatne vojne kompanije „Silverkorp“ Džordanom Gudrom, opozicionim poslanikom iz tima Huana Gvaida – Serhiom Vergarom i političkim savetnikom iz Majamija Huanom Hoseom Rendonom, koji je optužen za organizovanje napada.
Amerika računa na Huana Gvaida
Na pitanje kako gleda na tvrdnje o umešanosti Huana Gvaida, samoproglašenog predsednika Venecuele u ovaj slučaj, Rajko Petrović kaže da je svega nekoliko nedelja pre izbijanja pandemije lider opozicije boravio na svojevrsnoj turneji u SAD i u još nekim zapadnim zemljama, gde je dobio nedvosmislenu podršku.
„Teško je reći da li je on lično umešan u planiranje i sprovođenje ove akcije. Spekuliše se da su je izveli bivši američki specijalci koji su već poznati po takvim aktivnostima u drugim delovima sveta. Međutim, verujem da je Huan Gvaido deo te šire političke operacije da se stanje u Venecueli promeni i ima sve tešnju saradnju sa predsednikom Kolumbije Ivanom Dukeom, koji je pre nekoliko meseci napravio aranžman sa NATO paktom o tešnjoj saradnji. Takođe, Gvaido ima sve bolju saradnju sa brazilskim liderom Žairom Bolsonarom, koji je opet proamerički orijentisan. Tako da mislim da SAD i dalje vrlo računaju na Gvaida kao političkog lidera tog talasa promena u Venecueli“, zaključuje Rajko Petrović za Sputnjik.
Venecuelanske vlasti tvrde da je 3. maja pred zoru grupa naoružanih kolumbijskih ekstremista pokušala da izvrši invaziju u Venecuelu preko lučkog grada Gvaira, do kojeg je došla čamcima-gliserima. Predsednik Venecuele Nikolas Maduro je izjavio da je cilj ove invazije bilo njegovo ubistvo. Vlasti Kolumbije i Sjedinjenih Američkih Država demantovale su ove optužbe.