Italijanska država, jedna od onih čiji se zdravstveni sistem teško nosio sa velikim brojem obolelih, već je najavila da će u pristupu organizovanja tog sistema morati nešto da promeni.
SAD rizikuju da se pretvore u socijalističku državu, zavapio je „Vašington post“, kada je američki predsednik Donald Tramp izašao sa paketom mera pomoći privredi i stanovništvu zbog posledica pandemije virusa korona.
Liberalna ekonomija ustupa mesto državi
Kada je američka država parama svojih poreskih obveznika odlučila da se direktno umeša u spasavanje banaka i mešetara na američkom finansijskom tržištu koji su izazvali krizu 2007-2008. godine, zaprepastila je sve širom sveta, ali i američko javno mnjenje. Ostalo je zabeleženo da je, na primer, investiciona banka „Goldman saks“ dobro iskoristila pomoć države i već na kraju 2009. godine zaposlenima podelila nikada veće bonuse. Nova kriza je sada ponovo donela intervencionizam.
Kovid 19 je već naterao države da ekonomski intervenišu. Po oceni ekonomiste Boža Draškovića, ne treba očekivati neke kardinalne zaokrete, ali nakon krize koju je izazvala pandemija korona virusa, određene pouke i promene u ekonomskim politikama zemalja sigurno će se desiti.
On predviđa da će posle nove krize doći do talasa državnog intervencionizma, ali razumnog, onog koji neće biti u interesu političkih elita na vlasti, već usmerenog za zajedničke interese celog društva.
Bez odgovora na krizu
„Suštinski, liberalni kapitalizam je u poslednjih nekoliko decenija već ispoljio snažne elemente, pre svega, socijalne neefikasnosti. Ponekad su to krize finansijske, nekada krize nezaposlenosti, nekada elementi nedovoljne tražnje, ali suštinski element krize je generisanje nejednakosti“, kaže profesor na Beogradskoj bankarskoj ekonomiji.
Drugi aspekt liberalnog kapitalizma je, kaže, što on po svojoj logici u prvi plan kao cilj stavlja profit i dominantan individualni interes.
„Kada dođe do kriza i do nekih problema, onda se pokazuje kako je taj model individualnog interesa koji preferira profit, vrlo ranjiv. I to se upravo sada desilo. Prirodno je da se u krizama pojavljuje i ekonomska funkcija države, daleko snažnije nego što je u klasičnom liberalnom ekonomskom modelu“, kaže Drašković.
Gde su rezerve novca za krizne situacije
On ukazuje na to da se kod posezanja za državnom pomoći otvara nekoliko pitanja, a među njima i ono koje se retko postavlja kada se najavljuju intervencije u spašavanju velikih firmi, poput avio-kompanija koje beleže gubitke dok su avioni prizemljeni:
„Kako je moguće da kompanije koje su izuzetno profitabilne nemaju rezerve za ovakav slučaj krize? Ova kriza, uslovno govoreći, traje tri meseca. Iza svake kompanije, pa i najveće, stoje neki ljudi, vlasnici, bilo direktno, bilo preko investicionih fondova i zašto te kompanije nemaju rezervu za slučaj kriza? To je veliko pitanje. Ili im je daleko bolje, jednostavnije, probitačnije da cenu krize ispostave državi“, kaže sagovornik Sputnjika.
A država će, navodi, ubirajući poreze, kroz preraspodelu fiskalnih prihoda od nekoga uzeti da bi dala drugom.
„Ne postavlja se ovde samo pitanje da li država treba da interveniše ili ne. Svakako da treba, ali na razuman način, gde će se voditi računa da li i u kojoj meri će to uraditi, da li će ta sredstva u perspektivi biti vraćena“, napominje ovaj ekonomista.
Kad nema krize, nikome ne treba država
A to, kaže on, otvara novo pitanje. Da li je model liberalnog kapitalizma, koji znači oprati ruke od državnog vlasništva, baš u svakom sektoru dobar ili ne? Drašković je nedvosmislen da tako postavljene stvari nisu dobre, ali i ukazuje na to da treba imati odgovornu državu koja će na razuman način upravljati javnim sektorom, a ne u interesu političkih elita koje iz državnog sektora cede novac za svoje privatne interese.
„U vreme kriza svi se oslanjaju na državnu intervenciju, a kada krenu stvari dobro — ne treba država. Onda se kritikuje država da previše interveniše, da je ona na tržištu neefikasna, jako loša... Kada se ispostavljaju računi, onda je država dobra, a kada se radi o raspodeli bogatstva, onda nije dobra ako ne daje bogatima. U tome je ključni problem savremenog kapitalizma i zasigurno će doći do određenih preispitivanja“, uveren je Drašković.
Ni maske, ni rukavice bez Kine
On očekuje ulaganje država u oblasti zdravstva i istraživanja, ali i u reindustrijalizaciju pojedinih sektora privrede. Napominje da je ova kriza pokazala da su mnoge zemlje morale da zakucaju na vrata Kine jer ne proizvode ništa, već se samo bave finansijskim špekulacijama. Nisu imale ni maske, respiratore, lekove, rukavice...
To, kako kaže, važi i za Srbiju, jer je kriza pokazala šta znači privatizacija po svaku cenu, pa smo, pošto smo ostali bez sopstvenog farmaceutskog sektora, morali i mi da molimo sve do Brazila nove vlasnike „Galenike“ da bismo došli do leka. On smatra da mora da se preispita i industrijska politika.
„Globalizam ima svojih prednosti, ali ima i velikih mana, a to je sada i pitanje savremenog društva i različitih varijanti toga što se zove socijalistički elementi u kapitalizmu ili kapitalizam u socijalizmu. Socijalizam kao oblik nekih opštih zajedničkih interesa ne sme biti poražen“, zaključio je Drašković.