Kurioizitet je što ovo kamenje „raste“ kada dođe u kontakt sa vodom, a i – samo se pomera, pa se, zavisno od veličine kamena, on može proširiti u prečniku od nekoliko milimetara do – nekoliko desetina centimetara, navode Novosti.
Postoji nekoliko lokacija u Rumuniji na kojima postoje trovanti, ali su najraznolikiji u Kosteštiju. Naučnici veruju da je razlog za širenje u velikoj meri visok sadržaj mineralnih soli u sedimentu koji se nalazi ispod očvrsnule „kore“.
Kada se površina stene navlaži, soli upijaju vodu, što vrši pritisak na peščar da se širi, odnosno – raste.
Zbog ove neobičnosti osnovan je prirodni rezervat u Kosteštiju, namenjen očuvanju ovih geoloških formacija, koji privlači turiste iz celog sveta, i pod zaštitom je UNESCO. Prema važećoj teoriji, trovanti predstavljaju dijagenetske teksture koje odražavaju paleodinamičke (paleoseizmičke) uslove i odgovaraju specifičnim sabijanjima peščanih sedimenata koji sadrže lokalne rastvore (posebno karbonatne) nagomilane u pesku, koji su tokom značajnih seizmičkih udara i pod uticajem snaga unutrašnje kohezije skloni sfernim oblicima.
Veruje se da gravitaciona sila, seizmički udari, kohezione sile rastvora (posebno površinski napon) i adheziona sila između zrna peska i tečnosti učestvuju u ovom procesu. Treba napomenuti da je hipoteza o seizmičkom poreklu trovanta dobro podržana mnogim laboratorijskim eksperimentima.
Međutim, geologe i dalje zbunjuje unutrašnja struktura trovanta. Poput godova u preseku stabala drveća, kada se kamenje preseče – može se videti niz prstenova. Nije sigurno kako se ovo dogodilo.