„Pacijenti koji su dobili lek nisu bili ni bolje ni gore od pacijenata koji nisu dobili lek“, tvrdi Nil Šluger, profesor epidemiologije sa Univerziteta Kolumbija.
Malo je toga što bi podržalo široku upotrebu leka, napisali su Šluger i njegove kolege u svom izveštaju, objavljenom u medicinskom žurnalu „Nju Ingland“, navodi Si-En-En.
„Ono što mislimo da je možda najvažnija poruka jeste da se ovaj lek daje mnogim ljudima širom Sjedinjenih Država i širom sveta, bez ikakvih čvrstih dokaza da deluje“, rekao je Šluger.
„Naši podaci ne mogu dokazati povezanost između leka i ishoda — tako da smatramo da se ovaj lek ne sme rutinski davati hospitalizovanim pacijentima“, naveo je on.
Američki predsednik Donald Tramp zagovarao je upotrebu ovog leka, koji je prvobitno razvijen za lečenje malarije, a koristi se za lečenje nekih autoimunih bolesti, poput lupusa.
Opservaciona studija obuhvatila je podatke o 1.376 pacijenata sa kovid-19 primljenih u medicinski centar Kolumbija Univerziteta, u periodu od 7. marta do 8. aprila, prenosi Tanjug.
Među pacijentima je 811 ili 58,9 odsto lečeno hidroksihlorokinom. Preostali pacijenti nisu. Na kraju studije intubirano je 180 pacijenata, a 166 je umrlo bez intubacije.
Studija nije otkrila razliku u riziku od intubacije ili smrti kod pacijenata koji su primali hidroksihlorokvin u poređenju sa onima koji nisu.
Nacionalni zavodi za zdravlje i Uprava za hranu i lekove upozorili su da lek ne treba upotrebljavati van kliničkog ispitivanja.
Pročitajte još: