Senzor u uhu - nova tehnika nemačkog lekara u lečenju kovida

Smanjenje smrtnosti starijih pacijenata u karantinu za trećinu je najvažniji zadatak za proučavanje novog korona virusa. U tome bi trebalo da pomognu senzori koji pomalo podsećaju na čep za uši i udaljeno nadgledanje vitalnih organa pacijenata koje će obavljati bolničko osoblje.
Sputnik

Pacijenti kod kojih infekcija korona virusom protiče u blažoj formi mogu učiniti samo jedno: ostati u izolaciji kod kuće i pozvati lekara ako se njihovo stanje pogorša. Ali ono što izgleda kao potpuno razuman zahtev da bi se izbeglo preopterećenje bolnice, brzo postaje problem ako pacijenti stvarno ne mogu da kontrolišu svoje stanje ili ga pogrešno procenjuju.

Stariji pacijenti često pogrešno procenjuju svoje stanje

„Među starijim pacijentima ovo nije retkost i moglo se primetiti u Italiji: svi su odlagali do poslednjeg trenutka, a onda kada im se stanje pogoršalo u toku noći, pokušavali su da čekaju do jutra. I tada je često bilo prekasno, jer su ljudi primljeni u kliniku u lošem stanju i šanse za preživljavanje su već bile male“, objasnio je kardiolog Georg Šmit u intervjuu za Sputnjik.

Vakcina protiv virusa korona koštaće milijarde, milijarde i milijarde

Doktor Šmit nije samo kardiolog, već i šef radne grupe za obradu biološkog signala na klinici Rehts an der Izar (Rechts an der Isar) na Tehničkom univerzitetu u Minhenu. On se oko 20 godina bavi relevantnim istraživanjima koja su posvećena udaljenom ocenjivanju stanja pacijenta sa srčanim problemima. Činjenicu da je njegova tehnika bila korisna tokom trenutne pandemije korona virusa, on sam naziva „čistom slučajnošću“.

Senzor u uhu će preuzeti kontrolu

Kritično pogoršanje zdravstvenog stanja pacijenta trebalo bi sprečiti uz pomoć senzora koji se postavlja u uho. Sa intervalom od 15 minuta on procenjuje vitalne funkcije organizma, naročitu telesnu temperaturu, puls, brzinu disanja i zasićenost krvi kiseonikom. Drugi parametar je takozvani poliskor (Polyscore), koji se meri četiri puta na dan. Reč je o unutrašnjim regulatornim mehanizmima organizma, to jest, o rezervama organizma u borbi protiv bolesti.

Na taj način, prema rečima kardiologa, svi podaci koje lekar treba da zna da bi doneo odluku mogu se dobiti direktno od kuće. On je istakao da monitor koji se obično nalazi u odseku za kontinuirano nadgledanje, donose kući kod pacijenta i pri tome nisu potrebne nikakve velike promene infrastrukture.

Senzor prenosi podatke putem Blututa na predajnik koji ih, zauzvrat, telefonom prenosi na bolnički server.

„Na Tehničkom univerzitetu smo osnovali poseban centar za udaljeno nadgledanje korona virusa. Tamo rade četiri tima koja prate podatke 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji. Naravno, pacijenta ne ostavljamo na milost i nemilost mašine, jer naši zaposleni mogu u svakom trenutku da vide signal na ekranu“, pojasnio je kardiolog.

Pri pojavi crvenog signala, stiže hitna pomoć

Kamera Sputnjika u Berlinu: Protest građana protiv karantina /video/

Opšte stanje pacijenta je izraženo u tri boje semafora: Na crveno svetlo hitna pomoć odmah kreće prema pacijentu, jer postoje digitalne parametri koji su potrebni lekaru da donese odluku. Ako se pojavi žuto svetlo, onda odgovarajući lekar treba da pozove pacijenta, sazna kako se oseća, i ako je potrebno da zakaže pregled. Kada zasija zeleno svetlo, pacijenta telefonom obaveštavaju da će njegovo stanje verovatno biti dobro i pitaju ga kako se oseća. 

Prvo će u dvomesečnom istraživanju učestvovati 1200 pacijenata, podeljenih u tri kategorije: stariji od 60 godina koji imaju pozitivan test na korona virus i nalaze se u kućnom karantinu. Pored toga, ovo je prvi put da će biti omogućena masovna provera mogućnosti udaljene medicine (telemedicine). Prema mišljenju kardiologa, ovakav način lečenja je takođe važan za pacijente koji zbog straha od infekcije pokušavaju da izbegnu posetu medicinskim ustanovama, iako ih treba ozbiljno pregledati.

Šta se dešava sa ličnim podacima

„Naš sistem je apsolutno bezbedan, podaci su anonimni, a server je takođe na sigurnom mestu. I meni su osećanja pomešana. Zaštita podataka je važna. U svakom slučaju treba odmeriti prednosti i mane: da li je moguće u slučaju ovakve pretnje odustati od određenih zaštitnih mehanizama kako bi se mogli bolje odupreti bolesti“, zaključio je kardiolog.

Pročitajte još:

Komentar