Kroz ovo mesto u Šumadiji prošao je i Đurađ Branković, koji je prema predanju, u pećini na Ostrici sakrio pune sanduke zlata i srebra, a među vrednim nakitom nalazila se i kruna koja je pripadala caru Dušanu.
O ovom blagu pisao je i Čedomilj Mijatović u romanu „Rajko od Rasine“ davne 1892. godine i po njemu na „mitskoj planini, punoj pećina, zmija i izvora“ nalazi se skrivena riznica srpskih srednjovekovnih vladara. Od tada potraga ne prestaje jer brojni su putnici namernici koračali kroz gustu šumu kako bi se obogatili, ali to još uvek nikome nije pošlo za rukom, pa je logično očekivati da je blago i dalje tu.
#/media/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:Family_of_Serbian_Emperor_Stefan_Du%C5%A1an,_De%C4%8Dani.jpg){kind=link}
Ni ljudi iz sela Ostra ni sam nisu ostali imuni na ideju o potencijalnom bogatstvu koje se možda nalazi blizu njihove kuće.
„Kad sam imao oko 25 godina, bio sam znatiželjan i odlučio da istražim pećinu i uverim se da li to blago zaista postoji. A potajno sam se nadao kao i svi da ću ga pronaći. Ušao sam u pećinu oko 50 metara, više nisam smeo jer su uslovi zaista preteški. Tada sam uspeo samo otkriti keramičke slojeve“, priča za Rinu meštanin.
Ovaj prvi pokušaj, za njega je, kako kaže, bio i poslednji jer se više nije smeo usuditi ući u pećinu na planini Ostrici za koju se u prošlim vremenima verovalo da je čuvaju zmije. Do sada je ovde zabeleženo nekoliko smrtnih slučajeva, pa kruži i priča da one koji se odluče za potragu prati prokletstvo.
„Sigurno je da nešto postoji. Ja ovde živim skoro 80 godina i sećam se da su poginuli čovek i žena iz Kraljeva kad su krenuli put pećine, a oni nisu jedini. Ja se nikad nisam baš ohrabrio da krenem tamo, miliji mi je život, nego bilo kakvo blago Nemanjića“, ispričao je jedan stariji stanovnik ovog tajnovitog sela.
Ukoliko niste dovoljno hrabri da se uputite ka pećini u potragu za srebrom i zlatom, ovaj kraj ipak ne bi trebalo da zaobiđete, jer put će vas ako ne baš do blaga Nemanjića dovesti do vizantijskog utvrđenja Sokolica koje datira od petog veka. Osmatračnica i puškarnica postavljene su tako da gledaju na ceo sliv zapadne Morave.
„Najstariji ostaci ovde se mogu pronaći iz bakarnog doba i od 2000. godine pre nove ere, a prvi tragovi života ovde su utvrđeni tokom bronzanog doba, pa je Sokolica jedno od najinteresantnijih istorijskih nalazišta u ovom kraju, koje može imati izuzetan turistički potencijal“, kaže Delfina Rajić, direktor Narodnog muzeja u Čačku.
Planinsko utvrđenje Sokolica je kroz istoriju imalo veliki strateški značaj, jer je kontrolisalo važne puteve koji su sa Pomorja i Bosne preko čačanske kotline vodili ka Šumadiji.
Pročitajte još: