Početkom veka Voronov je napisao memoare, u kojima je opisao ceo svoj život: gladno detinjstvo, rat koji je za njega počeo 1939. godine u Besarabiji, ranjavanje 1941. godine u Orlovskoj oblasti, posle čega je bio u bolnici, a takođe i front na koji se vratio posle oporavka.
Pukovnik u penziji detaljno je opisao u svom dnevniku i glavnu bitkuu svom životu, kada je 1. maja 1960. divizija pod komandom Voronova jednom raketom oborila američki špijunski avion U-2 na nebu iznad Sverdlovska, zbog čega je nagrađen ordenom Crvene zastave.
„Ponavljam — lansiraj! On pritiska dugme. Raketa uzleće“, rekao je Voronov.
Veteran, koji je u novembru napunio 101 godinu, pamti svaki minut tog događaja: kako se Pauersov avion približavao na radarima, kako je ušao u zonu u kojoj ga je porazila divizija, kao i padobrana koji se otvorio i siluete američkog špijunskog pilota Frensisa Gerija Pauersa.
Prema rečima zeta Voronova, Vjačeslava Jeršova, veteran je napisao memoare za unuke i praunuke, kako ne bi verovali brojnim glasinama i spekulacijama „o oborenom Pauersu“.
Nakon događaja iz 1. maja 1960. godine, Mihail Romanovič postao je velika zvezda. Fotografije Voronova sa kosmonautima Jurijem Gagarinom i Germanom Titovom bile su na naslovnim stranama vodećih novina u čitavoj zemlji.
Izložba posvećena veteranu Voronovu i njegovom podvigu
U Muzeju vojne opreme u ruskom gradu Verhnjaja Pišma u Sverdlovskoj oblasti biće otvorena izložba posvećena Mihailu Voronovu i događajima iz 1. maja 1960. godine — čim režim samoizolacije bude ukinut, a do tada će se prikazivati u onlajn režimu.
Glavni eksponat u muzeju predstavlja dnevnik sovjetskog učesnika bitke na nebu iznad Sverdlovska.
Na izložbi će takođe biti prikazani delovi trupa oborenog američkog aviona U-2, na kojima se vide tragovi delova ispaljene rakete.
Incident sa američkim špijunskim avionom
Avioni U–2 korišćeni su tokom Hladnog rata, a velika kriza nastupila je u maju 1960. godine, kada je U–2 oboren unutar vazdušnog prostora Sovjetskog Saveza.
Vlasti SAD su najpre poricale svrhu i misiju aviona, ali su bile prinuđene da ih priznaju kada je sovjetska vlada pokazala delove letelice i preživelog pilota Frensisa Gerija Pauersa.
Taj incident se dogodio nešto više od dve nedelje pre planiranog otvaranja samita „Istok—Zapad“ u Parizu i predstavljao je veliku sramotu za Sjedinjene Američke Države, što je dovelo do pogoršanja odnosa dveju supersila.
Pročitajte još: