Dok se aplaudiralo lekarima u znak podrške u borbi protiv opakog virusa, politika je bila suspendovana, sve do pre nekoliko dana, kada se sa prozora začulo još nešto osim aplauza – protestna buka od udaranja u šerpe i lonce. Onda je usledio odgovor pristalica vlasti, a zatim i protesti opozicije u vreme policijskog časa...
Od aplauza preko šerpi do balkonskog rata
Osvrćući se na to da je aplauz za lekare u početku bio nepolitičan, programski direktor „Demostata“ Zoran Panović ocenjuje da nije jasno da li je opozicija podršku lekarima vremenom prepoznala kao podršku vlasti, odnosno, da li je lupanje o šerpe i lonce usmereno protiv aplauza.
„Ne verujem da u isto vreme neko aplaudira lekarima, a da posle nekoliko minuta udara u šerpe i lonce. To je jedno vrlo složeno i senzibilno pitanje – ko šta i u kom trenutku misli? Mislim da je generalna podrška lekarima vremenom izgubila smisao u odnosu na političke podele, tako da se i lekari tumače na taj način, u smislu da su neki podlegli pritisku vlasti“, smatra sagovornik Sputnjika.
S druge strane, sociolog Vladimir Vuletić ocenjuje da udaranje u šerpe i lonce ne treba povezivati sa aplauzom, koji je bio izraz spontane želje građana da se zahvale i oduže medicinskim radnicima.
„Ovo stvaranje buke je nešto sasvim različito. Pre svega, ono ima svoju političku funkciju, koja je nesumnjivo povezana sa željom različitih političkih aktera, pre svega opozicionih, da ožive svoju poziciju, jer je tokom ove situacije njihova aktivnost potpuno prestala“, istakao je Vuletić, koji procenjuje da je sada pravo vreme da se počne sa političkim aktivnostima, jer se vanrednom stanju nazire kraj.
Povratak u devedesete
Panović ocenjuje da je bakljada još jedan od kontraefekata vlasti, odgovor na izazov koji je postavila opozicija i pokušaj da se sanira opoziciono lupanje u šerpe i lonce.
Naš sagovornik smatra da je sa šerpama došlo do nekog simboličkog povratka u devedesete godine, ali napominje da je ljudima tada, psihološki, bilo lakše, uprkos tome što su vremena bila teška, jer je postojala vrlo jasna podela – „mi“ i „oni“.
„Pomalo je tužno da, posle ’96, ’97 godine opet imamo šerpe i lonce, ali treba napraviti jasnu razliku. Tih godina su šerpe i lonci bili za odbranu izborne volje, odnosno, odbranu glasova koje je opozicija osvojila i pobedila u mnogim gradovima u Srbiji, uključujući Beograd. Sada nije baš jasno da li su šerpe i lonci poziv da se izađe na izbore, da opozicija krene ofanzivno u borbu protiv vlasti ili su podrška bojkotu“, kaže Panović.
Vuletić smatra da opozicija pokušava da mobiliše što veći broj pristalica, jer oni koji prave buku ohrabruju druge koji isto to čine, a istovremeno uznemiravaju, pa čak i plaše, one ka kojima je usmerena.
„Mislim da će običnim ljudima, jednostavno, prekipeti i da će, na neki način, cenu za to platiti oni za koje se prepoznaje da su čitavu tu situaciju izazvali. Zato mislim da ovo nije baš najbolji način opozicije. Nisam siguran da li su računali na neku vrstu odgovora koji dolazi od vlasti“, kaže Vuletić.
Društveni jaz sve dublji
Panović je srpsko društvo okarakterisao kao podeljeno i ukazao da to može da se primeti i uveče na terasama, a kao najprikladniji model za naše društvo navodi model društva na Kosovu iz osamdesetih i devedesetih godina.
„Nama malo fali da imamo fenomen prištinskog korzoa – da svako ide svojom stranom ulice. Naravno, to nije lako u praksi sprovesti, iako bi bio najpodesniji model. Korona virus i pandemija, kao i svaka vanredna situacija, nisu mogli da dovedu do ublažavanja političkih tenzija, već su se one rasplamsale“, tvrdi Panović i dodaje da se društveni jaz još više produbio.
Intenzivnija politička borba
Kako je Vuletić procenio, politička utakmica će se nastaviti tamo gde je stala pre pre početka vanrednog stanja, ali je pitanje – kojim intenzitetom?
„Opozicija, izgleda, na ovaj način šalje poruku da i dalje namerava da se vaninstitucionalno bori, odnosno, učestvuje u političkom životu, a vladajuća grupacija će, nesumnjivo, na to praviti odgovore. To je nešto što može da stvori vrlo naelektrisanu društvenu atmosferu“, smatra Vuletić.
Sa njim je saglasan Panović, koji ocenjuje da se situacija vratila u „kolotečinu omraza“ i da su ljudi verifikovali stanje koje je bilo pre epidemije, s tim što je sada dodatno radikalizovano.
Poređenja s bombardovanjem – neukusna
On primećuje da ljudi često porede trenutnu situaciju sa bombardovanjem, što karakteriše neukusnim, jer politička geneza nije ista – bombardovanje je bilo politički indukovano, a korona nije, iako se vremenom politizovala u skladu s podelama.
„Vučićeva pobeda protiv korone, ako je bude, može biti prilično opipljivija od Miloševićeve nad NATO. Milošević je duže prolongirao izbore. Izbori nisu bili odmah posle bombardovanja. Bombardovanje je završeno u junu ’99, a izbori su bili tek 24. septembra 2000. godine. Ovde ćemo, izgleda, vrlo brzo imati izbore ako se stvari normalizuju. Tako da, nisu to baš identične stvari“, istakao je naš sagovornik.