Njihovo otkriće, takođe, ukazuje i da je celom procesu izgradnje prethodilo detaljno planiranje uz značajne resurse, što se smatralo nemogućim za to doba.
Izraelski arheolozi, koji su proučavali tri najstarija monolita, otkrili su „skriveni geometrijski obrazac“, tačnije jednakokraki trougao, koji ih navodi na teoriju da je moguće da je građevina „planirana kao jedinstvena celina“ i da je građena istovremeno.
„Postoji mnogo spekulacija o tome da su građevine dizane sukcesivno, i da je moguće da su to radile različite grupe ljudi...Međutim, nema dokaza da se to dešavalo u istom vremenskom periodu“, rekao je areheolog Gil Haklaj sa Univerziteta u Tel Avivu.
Ovo otkriće, po svemu sudeći, potvrđuje ranije teze arheologa da su „arhitekte“ tokom neolita ili čak kasnog paleolita umeli prilikom gradnje da primene „osnovne geometrijske principe“ i „uspostave standardne jednice mere“, piše izraelski „Harec“.
Arheolozi su mišljenja i da geometrijski obarazac koji su otkrili pojačava tezu nalazišta Gobekli Tepe kao „kultnog mesta“.
Gobekli Tepe, u jugoistočnoj Anadoliji, smatra se prvim i najstarijim primerom monumentalne arhitekture. Nastalo je nekoliko milenijuma pre Stounhendža ili Keopsovih piramida u Gizi, a ovo svetilište ujedno predstavlja i najstariji verski objekat na svetu.
U naučnim krugovima vlada mišljenje da je Gobekli Tepe funkcionisao ne samo kao verski objekat, već da je to bilo mesto gde su se priređivali razni rituali i svečanosti i gde se razmenjivala roba.
Pročitajte još: