Ovih dana je pomoćnik ruskog predsednika Vladimira Putina, Maksim Oreškin izjavio da je veći deo međunarodnih organizacija i institucija pokazao da ne mogu da se izbore sa izazovima u vreme krize sa virusom korona. Zbog toga će, kako smatra, mnoge od njih biti reformisane, a apostrofirao je i SZO.
Sa istom ocenom o neophodnoj reorganizaciji SZO, izašli su nakon razgovora Tramp i francuski predsednik Emanuel Makron. Državni sekretar SAD Majk Pompeo otišao je i korak dalje, pa je ukazao da bi novo međunarodno telo moglo da zameni SZO.
Može li Svetska zdravstvena organizacija bez milijardera
Jedna od zamerki na rad Svetske zdravstvene organizacije odnosi se na to da se ona sve češće oslanja na privatne fondacije i kompanije, čime joj je ugrožena nezavisnost.
Dejvid Mekoj, jedan od vodećih stručnjaka u oblasti globalnog zdravlja, još pre tri godine je upozorio da privatni donatori sve više utiču na program SZO, a pre svega Bil Gejts. Kada bi Fondacija “Bil i Melinda Gejts” prestala da šalje u Ženevu milione dolara svake godine, SZO bi verovatno propala. U skladu s tim, milijarder ima ogroman uticaji na program organizacije, konstatuje Mekoj.
Uloga duboke države
Analitičar Branko Pavlović nema dilemu da SZO treba temeljno preispitati, organizovati je, finansirati i preurediti njena pravila tako da stvarno služe čovečanstvu.
„Svetska zdravstvena organizacija je već dugo vremena ispolitizovana. Ovo je sada samo veliko interesovanje zbog pandemije nepoznatog virusa pa je sada to aktuelizovano. Setite se samo navodnog napada SARS-om u Siriji kada je potpredsednik SZO izašao i rekao da on ima podataka da je 500 ljudi ubijeno među kojima i deca. Posle se ispostavilo da nikakvog napada SARS-om nije bilo i da uopšte nema žrtava. SZO je vrlo kompromitovana organizacija. Ona je pod nedopustivo velikim uplivom i u kadrovskom odabiru i u finansijama od strane onoga što bismo rekli da je američka duboka država“, kaže Pavlović za Sputnjik.
On precizira da je u stvari reč o velikim privatnim donacijama koje mogu da budu vrlo opasne.
A trebalo je sve drugačije...
Kada je maja 2017. godine Etiopljanin dr Tedros Adanom Gebrejesus preuzeo petogodišnji mandat generalnog direktora SZO, imao je, međutim, drugačiju viziju. Najavio je reformu upravljanja i finansiranja organizacije koja je 1948. osnovana kao telo UN koje treba da promoviše i omogući globalno zdravlje.
Danas za SZO radi više od 7000 ljudi i to u 150 kancelarija u zemljama članicama, kao i u šest regionalnih kancelarija i sedištu u Ženevi, sa budžetom koji je za prošlu godinu iznosio 4,8 milijardi dolara, plus oko milijardu za račun rada u vanrednim situacijama.
Zbog nedovoljnih doprinosa zemalja članica koji nije povećavan godinama Gebrejesus je istakao da je za njega ključni prioritet unapređenje pristupa mobilisanju svih resursa, starih i novih donatora, ističući da želi da SZO sarađuje sa bilo kojim partnerom, javnim ili privatnim, koji može da pomogne poboljšanju globalnog zdravlja.
Po oceni Pavlovića, ono što bi bilo prihvatljivo je da u nekom delu donacije učestvuju u onome što države podrže kao projkat SZO. Mogućnost da privatni novac bude kreator bilo kog programa SZO, po njemu, treba potpuno isključiti.
Trampova preterana reakcija
Tramp je, smatra on, preterano reagovao odricanjem finansiranja SZO. Kad pandemija i izbori u Americi prođu treba mirno pristupiti reorganizaciji, jednom normalnom utemeljenju, ne samo te organizacije, nego i mnogih drugih, smatra on. A da li će se u tome uspeti to je, kako kaže, veliko pitanje.
Organizacije, među kojima i SZO su, kako ocenjuje, pokazale sve slabosti i u racionalnom uređenju odnosa. To zahteva reorganizaciju, ali u relanom sklopu međunarodnih odnosa, naš sagovornik izražava bojazan da će svaka razborita inicijativa biti blokirana.
„To će onda učiniti da će ostatak sveta probati da traži svoje organizacije i svoje međusobno organizovanje i saradnju kako bi se nesumnjivo opravdani ciljevi gde je saradnja poželjna i ostvarili“, zaključuje Pavlović za Sputnjik.