Kamene lopte veličine ljudske pesnice nađene su na brojnim arheološkim nalazištima širom Evrope, Azije i Afrike, ali nije bilo poznato za šta su služile, prenosi „Lajv sajens“.
Međutim, poslednjim istraživanjem arheologa sa Univerziteta u Tel Avivu, u saradnji sa arheolozima sa Sapijenca Univerziteta u Rimu, utvrđeno je da su ih praistorijski ljudi koristili kako bi otvorili kosti ulovljenih divljih životinja i došli do koštane srži za ishranu.
Tim naučnika koji je predvodila Ela Asaf sa ovog Univerziteta, ispitivao je 30 takvih lopti iz jedne pećine u Izraelu, u kojoj su ljudski preci živeli pre 400.000 godina.
Te lopte bilu su napravljene od drugačijeg kamena nego drugo kameno oruđe nađeno u pećini i smatra se da su najmlađi primer takvih lopti.
Naučnici su ispitivali lopte mikroskopom i utvrdili da na njima postoje ostaci organske materije koji dokazuju da su lopte korišćene za otvaranje kostiju i vađenje srži.
Da bi to i potvrdili, naučnici su sproveli eksperiment napravivši slične kamene lopte kojima su otvarali kosti, a pokušali su to da urade i običnim kamenjem.
Ispostavilo se da su lopte mnogo bolje za tu namenu, što je potvrdio mikroskopski nalaz.
Takođe, na loptama koje su naučnici napravili, ostali su istovetni tragovi koji su nađeni na onim praistorijskim.
Arheologe je na takvo saznanje uputilo to što su kamene lopte bile prekrivene uglačanim slojem, za razliku od drugog kamenog oruđa, što ukazuje da su bile veoma dugo korišćene, čak verovatno i prenošene sa generacije na generaciju.
Naučnici su zaključili da je vađenje koštane srži i obogaćivanje ishrane njom pomoglo praistorijskim ljudima da prežive rano kameno doba, koje je trajalo od pre 2,7 miliona do pre 300.000 godina.