To za „Novosti“ ističe ambasador Ruske Federacije u Beogradu Aleksandar Bocan-Harčenko, koji smatra da je potpuno prirodno da su rizici bez presedana, vezani za izbijanje infekcije virusom korona, zahtevali donošenje odluka bez presedana i dodaje da su mere srpskih vlasti slične onima koje su na snazi u Rusiji.
On kaže da se na prvom mestu našla briga o zdravlju državljana, neophodnost da se svede na minimum pretnja daljeg širenja opasne bolesti, ali da su važne i mere usmerene na podršku stanovništvu, očuvanje zaposlenosti, ublažavanje posledica krize za sve grane privrede.
„U tom kontekstu prazne rasprave o nekom „političkom smislu“ tih odluka se čine neumesnim. O blagovremenosti i svrsishodnosti preduzetih koraka na najbolji način svedoči aktuelna epidemiološka situacija“, istakao je Bocan-Harčenko, komentarišući izjave pojedinih evroposlanika da se u Srbiji pod plaštom suzbijanja epidemije - suspenduje demokratija.
Ambasador Rusije smatra da „prioritet ovih dana treba da bude samodisciplina i odgovoran odnos prema ljudima oko nas“ i napominje:
„Važno je takođe da se sada sve radi na ustavan način. Dok se na Zapadu često antiustavne delatnosti, prosto rečeno državni udari, tumače kao „trijumf demokratije“.
Rusija se odlučila da pošalje pomoć Srbiji kasnije nego što je većina građana ovde očekivala. Zašto se toliko dugo čekalo?
— Rusija je počela da pruža humanitarnu pomoć Srbiji 3. aprila, odmah nakon telefonskog razgovora lidera naših zemalja Vladimira Putina i Aleksandra Vučića, tokom kojeg je predsednik Srbije izneo odgovarajuću molbu. Nekoliko dana pre toga je premijerka Srbije Ana Brnabić uputila odgovarajuće pismo svom ruskom kolegi Mihailu Mišustinu. Dakle, sve je odlučeno u duhu tradicionalnih odnosa naših naroda. Važno je da je pomoć stigla na vreme, uoči najteže etape borbe protiv „nevidljivog neprijatelja“. Ukupno je stiglo jedanaest aviona sa specijalnom tehnikom, medicinskom opremom, sredstvima zaštite, u obzir su uzete potrebe srpskog zdravstva. Prvenstveni značaj je imao i dalje ima ljudski faktor: vodeći stručnjaci ministarstva odbrane Rusije, epidemiolozi, virusolozi, vojni lekari, sada ih je ukupno 87, nastavljaju, rame uz rame sa srpskim kolegama, sa radom u gradovima, gde je epidemiološka situacija najkomplikovanija.
Kakav je njihov dosadašnji učinak?
— Do 22. aprila je dezinfikovano 88 objekata u 15 gradova Srbije. Obrađeno je oko 190 zgrada ukupne površine više od 890.000 kvadrata i 51 deonica puteva ukupne površine više od 380.000 kvadrata. Medicinske brigade su sprovele sanitarno-epidemiološku i zdravstveno-evakuacionu procenu medicinskog sistema u 33 grada. Primljeno je više od 500 obolelih pacijenata.
Po novim nazorima izvestioca EU za Srbiju, našoj strani se spočitava i da je upadljivo glorifikovala pomoć Kine i Rusije, pa samim time rizikujemo i negativne ocene u Izveštaju o napretku ka EU. Kao da se uz očekivanja da uvedemo sankcije Rusiji od nas sada traži i da ne primamo pomoć iz Moskve ili iz Pekinga?
— Pandemija je istakla uzajamnu zavisnost sveta i to, koliko je važna konsolidacija međunarodnih napora pred ovom zajedničkom pretnjom. Kako je podvukao predsednik Rusije Vladimir Putin, danas ne možemo sebi da priuštimo da se ponašamo u skladu sa principom „svako sam za sebe“. Sigurni smo da humanitarna saradnja, manifestacije ljudskosti i solidarnosti ne smeju da se dele na „pravilne“ i „nepravilne“. Podržavamo poziv Svetske zdravstvene organizacije da se izbegne politizovanje situacije oko pandemije. Polazimo od toga da je savladavanje aktuelne krize moguće samo zajedničkim putem.
Jeste li čuli za tumačenje da su Rusi smišljeno slali u Italiju i Srbiju vojne stručnjake kako bi učvrstili svoje geostrateške pozicije?
— Iznošenje takvih ocena je cinično i nepošteno. Da podsetim da je, kao i u slučaju Srbije, odluka o upućivanju pomoći Italiji doneta na direktnu molbu italijanskog rukovodstva, premijera Đuzepea Kontea. Podjednako, bez odgovora nije ostalo nijedno obraćanje koje je stiglo u Moskvu iz zemalja Zajednice nezavisnih država, Abhazije, Južne Osetije. Sve odluke su imale humanitarni karakter, nisu bile uslovljene političkom konjunkturom. Ponavljanje propagandističkih klišea o „geopolitičkom suprotstavljanju“ samo potvrđuje to da „svako tumači sve po meri sopstvene izopačenosti“. Međutim, pokušaji da se te humanitarne akcije prikažu na lažni način, da se izvitopere njihovi ciljevi, neće precrtati njihov realni sadržaj i neće poništiti njihove opipljive rezultate. Vidimo, sa kakvim oduševljenjem, nadom i zahvalnošću se prima ta pomoć, i ovde u Srbiji, i u Italiji. To je najvažnije.
Kako ocenjujete najnovije sumnje Donalda Trampa da je virus stvoren u laboratoriji u Vuhanu?
— Skrenuli smo pažnju na to da su u SAD u više navrata formulisane pretpostavke o „veštačkoj prirodi“ virusa korona. Smatramo takav pristup neodgovornim i nekonstruktivnim. Razume se da je proučavanje prirode i porekla virusa neophodno radi razrađivanja efikasnih vakcina i lekova, a na kraju krajeva radi bezbednije i stabilnije budućnosti za čitavo čovečanstvo. Potraga za krivcem ili za „spoljnim neprijateljem“ ne doprinosi postizanju tog cilja.
Jesu li i ruske firme bile uključene u pomoć Srbiji?
— Ne može da se zaboravi i na to da su svoj doprinos borbi protiv epidemije dale i poslovne strukture. Zajednička kompanija NIS je besplatno stavila na raspolaganje gorivo „Er Srbiji“, čije letelice dopremaju medicinsku opremu i vraćaju srpske državljane. Ruska kompanija „Jandeks taksi” je besplatno prevozila srpske zdravstvene radnike. Kompanija „FosAgro“ je predala finansijsku pomoć jednom od beogradskih porodilišta...