Kako su naveli u svom istraživanju, proučavali su povećanje broja novih slučajeva, kao i broja preminulih od kovida 19 u 51 zemlji sveta, među kojima je i Srbija.
Pokazalo se da se u 42 zemlje širenje virusa usporava, dok je u 34 od te 42 usporenje veoma značajno.
U istraživanje su bile uključene i zemlje koje su najteže pogođene epidemijom, kao što su Italija, Španija, SAD, Velika Britanija, ali i one koje su imale više uspeha u borbi protiv virusa korona, kao što su Austrija, Grčka, Češka, Nemačka...
Naučnici su saopštili da su analizirali podatke od 15. aprila i da iako u nekim zemljama širenje virusa raste, u mnogim je ono usporena, a jedan zaraženi može da prenese zarazu na još samo jednu osobu ili manje, što je daleko od početne virulencije korone. Oni su to pokazali i opsežnim matematičkim modelom.
Povremena „iskakanja“ u broju obolelih, kao što se dešava u Italiji ili Španiji, objašnjavaju time što postoji odlaganje u detektovanju bolesti.
Međutim, kako tvrde, eksponencijalna kriva rasta broja zaraženih je zaustavljena u većini zemalja i sada kreće da pada, iako to ide mnogo sporije nego sam rast epidemije. Objašnjavaju da je u nekim zemljama stopa rasta pala za čak 84 odsto u odnosu na početak epidemije.
Naučnici naglašavaju da se njihovo istraživanje ne bavi načinima na koji se epidemija sprečava, ali dodaju da se pokazalo da mere socijalne distance veoma doprinose kako bi virulentnost korone počela da opada. To ilustruju primerom da bi broj zaraženih tokom dve nedelje u zemlji koja je uvela mere socijalne distance, bio dostignut za samo nedelju dana da tih mera nema.
Pročitajte još:
- Nov način kako da smanjite opasnost od zaraze virusom korona u prodavnici /video/
- Kakvi će Srbi biti posle korone: Istraživanje pokazuje da će građani tek da „kljoknu“ na kauč
- Zašto je manje zaraženih na siromašnom istoku, nego na bogatom zapadu Evrope