Optužnica u Misuriju usledila je nakon što je najmanje sedam privatnih grupa tužilo Kinu pred federalnim sudovima, a u jednoj od njih, koja je podneta na Floridi, navodi se da je Kina znala „da je kovid 19 virus opasan i da može da prouzrokuje pandemiju, ali je ipak reagovala veoma blago i prikrivala je podatke zbog svog ekonomskog interesa“.
Da li je u pitanju američka kampanja kako bi se smanjio uticaj Kine u svetu, koja se sve više nameće kao svetski lider, gurajući Ameriku iza sebe?
Bivši ambasador u Ujedinjenim nacijama i poznavalac međunarodnog prava Vladislav Jovanović smatra da je delu pokušaj da se moralno degradira Kina, kako bi se dobilo na vremenu i da bi se trijumfovalo u propagandom ratu protiv Pekinga, koji je tek počeo.
Specijalni rat Amerike protiv Kine krenuo iz Misurija
„Ovaj udarac epidemije je tako nezgodan i tako je srozao ekonomsku moć Amerike i njenih saveznika, da one moraju nešto da preuzmu da bi mogle da se usprave. Ali, da bi mogli da tuže Kinu, moraju da imaju dokazna sredstva. To nemaju. Sve što imaju su natpisi i optužbe protiv Kine. Ne mogu ni da ih imaju jer nisu bili na licu mesta u Kini da bi mogli da dođu do takvih podataka. Pod pretpostavkom da je Kina uradila stvarno to što oni misle, Peking može da iznese svoje argumente koje je na početku pandemije isticao - da je virus nastao kao posledica zajedničke vojne vežbe američkih i kineskih snaga održanih baš u Vuhanu, kao i da je neki od tih virusa namerno ostavljen da bi se nanele neprilike i teškoće Kini koja je postala ekonomski i finansijski džin“, ističe Jovanović.
Kina, dodaje on, sve ovo nije posle toga ponavljala, ali ako se sudare ta dva argumenta, teško da bi američki bio ubedljiviji. A pitanje je i kako bi se i gde odvijao taj pravni okršaj, to jest koji bi sud bio nadležan.
„Postoji stari Međunarodni krivični sud, čiji rad svojim potpisom nisu osnažile ni Kina, ni Rusija, ni Amerika, pa ovom sudu niko od njih ne bi mogao ni da se obrati. Ali, ako bi došlo do međudržavnog spora, to bi se rešavalo na Međunarodnom sudu pravde, jer je to telo jedino zaduženo. Dakle, ovaj sud bi mogao da bude nadležan u sporu ako bi Amerika optužila Kinu za izazivanje ekonomske nesreće i kod njih i u svetu putem nesavesnog rukovanja sa nekom laboratorijom ili nekim drugim načinom, što je dovelo do pandemije i njenih posledica“, ističe naš sagovornik.
Strah od ekonomske moći Kine
Jovanović ističe da je sve ovo samo pucanj u prazno Amerike i očekivano ponašanje, jer su Rusija i Kina jedine dve sile koje su spremno dočekale pandemiju i pomagale su drugima, pa i Americi.
„To je znak za uzbunu Amerike kao vodeće sile, ali su razlozi za njihovu zabrinutost mnogo dublji i sežu u period od pre pojave ove pandemije. To je trenutak kad je američka hegemonija počela u svetu da se osporava i kruni do te mere da je počela da se uzdržava i od neposredne upotrebe vojne sile u svetu, čime je inače rado pribegavala. Znači da se promena snaga u realnom svetu desila, a da Amerika to nije ni primetila. Sada kada je to uvidela, organizuje se ne samo za odbranu, već i za protivnapad. Nijedna velika sila u istoriji nije dobrovoljno prepuštala tron drugoj sili niti pristajala da ga deli sa nekim. To je uvek izazivalo otpor, a vrlo često i upotrebu sile“, objašnjava naš sagovornik.
Po njegovom mišljenju, Amerika se sada postavlja prema drugima kao „bodljikavi jež“ koji mora da odbije moralno liderstvo Kine, a to može da uradi samo ako je kompromituje kao izvornika svih zala, u ovom slučaju ove pandemije korona virusom.
Ovo je samo početak manipulacije
„Amerika pokušava da kroz to dobije na vremenu kako bi se reorganizovala i pokušala da ponovo zacementira svoje vođstvo. Ali, pošto to neće moći da se završi samo na ovom otvorenom pokušaju diskreditacije Kine, moraće da se pređe i na druge ofanzivnije mere i to je tačka kada se treba malo zamisliti i zabrinuti“, naglašava naš sagovornik.
Inače, i kongresmeni iz Republikanske stranke zahtevaju od američke vlade da Kinu tuži Međunarodnom sudu pravde zbog toga što, kako navode, nije na odgovarajući način reagovala na epidemiju. Zvaničnici države Misuri rekli su da je, pored teških zdravstvenih posledica, država zbog gašenja ekonomskih aktivnosti izgubila najmanje 44 milijarde dolara.