Završetkom epidemije virusa korona doći će do određene vrste mentalnog iscrpljenja, kao kada obavite neki strašno veliki posao i niste ni bili svesni koliko ste umorni dok ste ga obavljali. Mislili ste da ćete se strašno radovati kada ga završite, ali više nemate snage ni da se radujete, nego prosto „kljoknete“ na kauč.
Ovo za Sputnjik kaže docent Filozofskog fakulteta u Beogradu Kaja Damnjanović, dodajući da je dobro da ljudi to znaju, da se ne bi pitali zbog čega su umorni i nervozni kada se stvari vrate u koliko-toliko normalne tokove.
Kakvo će biti psihološko stanje Srba posle korone
„Može da se dogodi da ljudi kada se normalizuje situacija u društvenoj organizaciji, nekako potrče da nadoknade sve što su propustili. Svi smo se prilagodili, ali neki poslovi su potpuno stali, škole takođe, u nauci su mnoga istraživanja morala da sačekaju. I sad će neki pohitati da nadoknade sve što su propustili, a opet će biti umorni od ovog perioda koji deluje kao da je usporen, ali je mentalno jako težak. To mentalno iscrpljenje može da dođe i posle toga, što je naravno individualno i to prolazi od mesec dana do tri meseca. A pošto je individualno, može da traje i duže, pa neko može da se zabrine ako ne upada u ovaj okvirni period odmaranja od nekog velikog mentalnog napora“, objašnjava Damnjanovićeva.
Istraživanje od starta do kraja epidemije
Naša sagovornica u okviru Laboratorije za eksperimentalnu psihologiju pri Filozofskom fakultetu, u saradnji sa organizacijom PIN, sprovodi istraživanje o psihološkom profilu pandemije korona virusa u Srbiji. Istraživanje je počelo osmog marta i trajaće sve do završetka epidemije.
Do sada je učestvovalo oko 12 hiljada ljudi iz cele zemlje i oni su odgovarali na pitanja iz upitnika sa ciljem da se utvrdi kako se građani Srbije informišu o novonastaloj situaciji, kako se osećaju i smiruju i šta rade u smislu samozaštite.
„Mi jesmo sada smireniji nego na početku, ali smo i dalje u stanju optimalnog stresa, optimalne povišenosti naših emocija. Optimalno naglašavam, zato što su ovo ipak vanredne okolnosti koje zahtevaju dodatan oprez i pažnju običnog čoveka i to troši psihičke resurse. To je važno reći zato što ne treba sada da očekujemo da kada sve prođe i kada se uspore ili mere ili pandemija, šta god nam je važan parametar, da će sve biti kao u februaru. Neće. U psihološkom smislu bićemo, ako ništa drugo, mentalno iscrpljeni, a možda ćemo imati i neke druge psihološke izazove“, kaže Damnjanovićeva.
Ugrožena dva osećanja
Pojavom korona virusa globalno, prema rečima naše sagovornice, ugrožena su dva osećanja. To su osećaj psihičke sigurnosti, jer svet odjednom postaje nesigurno mesto i ne zna se šta će biti sutra. Na drugom mestu je osećaj kontrole nad svojim životom, svojim i zdravljem svojih najbližih. Ova dva osećanja su napadnuta u psihološkom smislu i ljudi imaju izražen stepen brige i bespomoćnosti.
„Uprkos tome mi uspevamo da funkcionišemo. To nije nešto što nas parališe do tog stepena da smo se raspali ni mi kao individue niti da ne funkcionišemo kao društvo. Dakle, čovek može da funkcioniše i u takvim situacijama, ali ne može predugo. To ipak troši mentalne resurse“, naglašava psiholog.
Podaci kojima raspolaže u okviru istraživanja, govore da glavni izvor smirivanja emocija ispitanika u vezi sa neizvesnošću i brigom koje je stvorila ova globalna pošast, potiče od samog pojedinca. Ispitanici govore kako ih vesti o epidemiji uznemiravaju, ali opet uspevaju da se smire.
Način na koji se informišemo
Prikupljanjem odgovora građana Srbije naša sagovornica je došla do određene pravilnosti oko načina na koji se informišu o korona virusu:
„Ljudi se obaveštavaju u najvećoj meri na medijskim portalima. To nisu bilo koji sajtovi, to su sajtovi medijskih kuća koji služe za obaveštavanje i to je glavni izvor informisanja. Ono što je bilo primetno od početka epidemije, to je da je televizija kao izvor informisanja dobila na značaju. Ljudi su mnogo više u kućama, pa je poraslo oslanjanje na televiziju. Takođe, kao izvor informisanja koriste se i sajtovi zdravstvenih institucija, ali to u nešto manjoj meri. Ono što je važan podatak nama psiholozima, to je da ljudi kao izvor informisanja koriste i društvene mreže, iako istovremeno naglašavaju da one nisu najpouzdaniji izvor informacija.“
Kupovina u toku epidemije
Prema podacima do kojih se došlo u ovom istraživanju, građani Srbije su pred proglašenje vanrednog stanja kupovali uglavnom medicinske potrepštine, dok je sa uvođenjem oštrijih mera došlo do pravljenja zaliha u namirnicama. Ovaj period je trajao dve nedelje i to je, kako kaže, taman toliko vremena koliko je trebalo da se ustali način snabdevanja i da ljudi uvide da će u radnjama biti namirnica.
Nakon toga je, prema rečima naše sagovornice, uočena pravilnost da kada se čuje na vestima koliko će trajati policijski čas, ili kada je uvedeno da stariji od 65 godina neće moći da izlaze, tada su ponovo nastajale gužve u prodavnicama, ali naglašava da je to normalan samozaštitni mehanizam, pošto ljudi imaju potrebu da se obezbede.
„Iako smo se prilagodili, to nije optimalno mentalno stanje dugoročno gledano. Generalno, za ljude nije lako da funkcionišu ovako. Nismo mi trenirana vojska. Ljudi koji su školovani i obučavani imaju veštine da se prilagode takvim okolnostima, i njih gde god da pošaljete, oni se dočekaju na noge u roku od 48 sati. Nama ostalima treba em mnogo više vremena, em nismo naučeni to da radimo i onda je to nama mnogo veći napor. I sad, bez obzira što smo uspeli da se prilagodimo, to nije stanje u kome možemo da osećamo konstantnu dobrobit, što u psihološki uobičajenim načinima funkcionisanja možemo. Ali svakako da se jesmo adaptirali sada“, zaključuje naša sagovornica.