Ovaj dramatičnipad cena američke nafte analitičari objašnjavaju drastičnim smanjenjem globalne potražnje nafte zbog pandemije virusa korona, što je dovelo do toga da su američke rafinerije gotovo pune i da više ne mogu da skladište naftu.
Igor Juškov, ruski ekspert za energetsku bezbednost, napominje da nafta marke „VTI“ nikada pre ovoga u istoriji nije trgovala ispod nule.
„Juče je na berzi došlo do panike, ‘VTI’ je potonuo duboko u minus. S jedne strane, ovo je jedinstvena situacija, jer ‘VTI’ i ‘Urals’ nikada nisu trgovali u negativnom dijapazonu. S druge strane, panika na berzi — to nisu cene realnih isporuka, nego su to instrumenti berze. Dileri su namerno morali da obore cenu da bi zaradili novac od osiguranja zbog pada cena i zbog toga su masovno koristili istu taktiku. Sada ćemo videti skok cena, ali činjenica da su cene pale ispod nule takođe nije dobra, jer će sada oni trgovati prilično jeftino i to će postepeno uticati na cene prevoza“, smatra Juškov.
Zavera kartela
U ponedeljak su majski fjučersi oborili istorijski antirekord, prvo se spustivši na nulu, a zatim otišli i u minus. Ovako neverovatan pad izazvan je time što je danas poslednji dan za prodaju ove nafte i pri tome više nema mesta za skladištenje ove sirovine – potražnja je naglo opala, a skladišta su gotovo puna. Ipak, u utoak se tržište već malo oporavilo i cena nafte marke „VTI“ kreće se oko 2,21 dolara za barel.
Objašnjavajući ono što se dogodilo u ponedeljak, eksperti kažu da nema mesta panici, jer je reč o čisto finansijskom instrumentu. Kako kažu, umesto „crnog zlata“ moglo bi da se radi i o ping-pong lopticama smisao bi ostao isti. Fjučersi su zapravo „obećanje na buduću isporuku“, a utorak je poslednji dan trgovanja u majskim fjučersima. Prvo je trgovanje bilo na Londonskoj berzi, a potom su se SAD „probudile“, pa su američki spekulanti dovršili ono što su započeli u Evropi. Neko je zaradio milijarde dolara, dok ih je neko izgubio. Ali to nema veze sa stvarnim trgovanjem, jer se junskim fjučersima trguje u normalnoj zoni.
Eksperti napominju i da je u određenom smislu ovo bila neophodna mera. Uostalom, ako špekulant ne proda majske fjučerse, onda će zaista morati da uzme tu naftu, a on nije u stanju da to učini, jer ne zna šta će sa njom da radi. Pored toga, potražnja je naglo opala, kao i krug potencijalnih kupaca koji radije čekaju jun. Zbog toga je špekulant i bio primoran da se reši fjučersa na bilo koji način i po svaku cenu.
Američki predsednik Donald Tramp nazvao je situaciju sa cenama nafte kratkotrajnom pojavom koja se može objasniti finansijskim pritiskom i obećao je da će iskoristiti pad cena da napuni nacionalna skladišta sa „crnim zlatom“, dok bivšeg ruskog premijera Dmitrija Medvedeva ova situacija podseća na „zaveru kartela“. On smatra da ovu situaciju treba vrlo pažljivo analizirati, pošto potkopava obnovu svetske privrede. Verovatno će se principi trgovine naftom u budućnosti promeniti.
Cena od 50-60 dolara po barelu tek dogodine
Pad cena nafte desio se samo nedelju dana pošto su najveći proizvođači nafte u okviru OPEK + dogovorili smanjenje proizvodnje nafte za skoro 10 miliona barela dnevno, koji je trebalo da stupi na snagu od početka maja.
Sada postoji opasnost da uskoro uopšte neće biti mesta za skladištenje „crnog zlata“, ali eksperti smatraju da to nije razlog da se cene spuštaju na nulu ili do negativnih vrednosti. U slučaju takvog razvoja događaja, analitičari procenjuju da bi najveći proizvođači nafte morali da razgovaraju i o daljem smanjenju proizvodnje nafte.
Juškov ocenjuje da se situacija neće popraviti do leta. Potražnja strmoglavo opada zbog sveopšteg karantina, ali kada pandemija prođe cene će ponovo skočiti jer će biti deficita nafte.
„Da je to samo ‘VTI’, odnosno američka nafta, bilo bi čak i pozitivno, jer što je jeftinija, to će se brže zatvoriti projekti iz škriljaca. Ali to utiče i na naftu marke ‘Brent’ i na rusku naftu, koja će takođe postati jeftinija. Mislim da neće biti značajnog poboljšanja sve do juna, kada stignu prve brojke o realizaciji sporazuma OPEK + i započne postepeni oporavak potražnje za naftom u Evropi i Kini. Tek kada stignu ove vesti, doći će do povećanja cena u rejonu od oko 30 dolara za barel. Cenu od 50-60 dolara po barelu mi ćemo u najboljem slučaju videti tek 2021.“, zaključio je Juškov.
Pročitajte još: