Cena nafte „VTI“ pala do nivoa iz 1998. godine

Cena nafte marke „VTI“ za isporuke u junu pala je ispod 11 dolara po barelu ─ što predstavlja nivo iz 1998. godine, pokazuju podaci sa berzi.
Sputnik

Prema stanju od 18.59 po srednjoevropskom vremenu, cena junskih fjučersa za „VTI“ pala je za 40,68 odsto, na 12,12 dolara po barelu. Nekoliko minuta ranije, pokazatelj je pao na 10,96 dolara po barelu.

Cena majskih fjučersa za „VTI“ na njujorškoj berzi „Nimeks“ porasla je za 111,96 odsto na 4,5 dolara po barelu. Za „Nimeks“ je utorak poslednji dan za trgovanje majskim fjučersima „VTI“.

Cena junskih fjučersa za mešavinu severnomorske nafte marke „Brent“ spuštala se za 24,4 odsto na 19,33 dolara po barelu. U toku trgovanja „Brent“ se spustio do nivoa od 18,13 dolara po barelu.

Podsetimo, u ponedeljak je cena majskih fjučersa za sirovu naftu „VTI“ prvi put u istoriji postala negativna i završila je trgovanje na berzi u Njujorku sa minus 37,63 dolara za barel, nakon što je pojeftinila za 300 odsto.

S tim u vezi, ministar energetike Rusije Aleksandar Novak izjavio je da je kolaps cene majskog fjučersa nafte „VTI“ na negativne vrednosti bio spekulativan, ali ne treba dramatizovati situaciju, jer se samo radi o tržištu papira, a ne stvarnoj vrednosti fizičke nafte.

Pad cena „Brenta“ na nivo iz 2002. godine; Peskov: Stanje s fjučersima — špekulativni momenat

Situacija na naftnom tržištu

Zbog epidemije virusa korona (patogen kovid-19), od koga je obolelo više od 2,5 miliona ljudi širom sveta, većina zemalja uvela je karantin, zatvorila granice i ograničila kretanje svojih građana.

U vezi s tim, potražnja za naftom je pala, a u martu države-članice OPEK plus nisu uspele da produže sporazume o proizvodnji: Rusija je insistirala da postojeći uslovi ostanu na snazi, dok je Saudijska Arabija nameravala da dodatno smanji proizvodnju za milion i po barela dnevno. Zbog toga su se cene nafte više nego prepolovile od početka godine i oborile rekorde od pre 18 godina.

Poslednjih nedelja kotacije su obnovljene uoči novog sastanka zemalja OPEK plus. Zemlje-članice ove organizacije su se na video-konferenciji 12. aprila složile da smanje proizvodnju za 9,7 miliona barela dnevno. Međutim, kako navode analitičari Međunarodne agencije za energetiku, sporazum OPEK plus ne može da nadoknadi pad potražnje u svetu, ali bi mogao da dovede do početka smanjenja zaliha u drugoj polovini godine.


Pročitajte još:

Komentar