Tarasjev je potomak ruskih emigranata, a njegovi deda i otac bili su takođe nastojatelji crkve Svete Trojice u Beogradu.
U intervjuu Sputnjiku otac Tarasjev ne krije da mu je izostanak tradicionalnog obeležavanja Vaskrsa teško pao s obzirom na činjenicu da je sveto pričešće za sve vernike centralni momenat duhovnog života.
”Uveren sam da će svaki sveštenik raširenih ruku primiti svakog dobronamernog čoveka,” poručio je starešina jedine Ruske crkve u Srbiji, pozivajući vernike da se pričeste kad prođe vanredno stanje.
Napadi na sveštenstvo zbog pričešćivanja
On naglašava da je veoma teško propovedati o tome da racionalno spoznamo jednu nevidljivu opasnost i da treba mnogo ljubavi i strpljenja u radu sa narodom da bi se postigao neki efekat.
Svestan je činjenice da je sveštenstvo napadano zbog pričešćivanja iz jedne kašičice. „Pričešćivao sam kao što to rade braća sveštenici SPC, jer smatram da ja kao ruski sveštenik ne treba da budem drugačiji od Sinoda SPC ili patrijarha Irineja koji se nekoliko puta oglašavao vernom narodu.
Naravno da postoji mnogo tumačenja kako treba da se dezinfikuje kašičica tokom pričešća ali mi smo to činili kada god su građani bili u prilici da dođu, a gužvi nije bilo.
Stajali smo na glavnom ulazu našeg Hrama, a svi vernici su držali propisano rastojanje,“ priča otac Vitalij. Dodaje da od svih ljudi koji dolaze u crkvu „Svete Trojice“ zna samo jednog zaraženog viruskom korone, da je u pitanju mlađi čovek koji je imao veoma slabe simptome i da se sada dobro oseća.
Televizijska i internet liturgija je duhovna uteha
Iako smo svedoci da pojedini sveštenici sa ikonama obilaze neke gradove, drugi opet održavaju službe putem interneta. Otac Vitalij kaže da ovi izuzeci ne bi trebalo da postanu pravilo kako crkva u budućnosti treba da radi.
„Ovo je vanredna situacija u kojoj svi živimo, a koja će proći i mi ćemo se vratiti normalnom crkvenom životu. Gledati liturgiju preko televizije ili onlajn nije greh ali gledati sliku nije isto što i biti na tom mestu, na liturgiji sabrani svi u božjam domu.
Ovo može samo da nam bude duhovna uteha što ne možemo da odemo do hrama i da lično primimo učešće u Svetoj liturgiji, nego smo primorani zbog ovakvog stanja i iskušenja kroz koje prolazimo da putem televizije barem malo molitveno dotaknemo tu svetinju koju predstavlja liturgija,” naglasio je on.
Danas teže nego 1999. kada nas je NATO bombardovao
Patrijarh Irinej je rekao da ovogodišnji Vaskrs dočekujemo u teškim uslovima, a da ništa nije bilo manje teško ni 1999. kada je građane SR Jugoslavije bombardovao NATO.
Protojerej Vitalij Tarasjev ipak smatra da je sadašnji trenutak uvek teži.
„Prošao sam te 1999. zajedno sa vernicima taj period. Ovaj Vskrs i tadašnji, to su jedina dva puta da nisam služio bogosluženje i liturgiju u ponoć kao što je tradicija, već u 7 sati i 30 minuta. Bez obzira što liturgije u vreme NATO agresije nisu prekinute bio je izuzetno neprijatan osećaj kada bombe i rakete lete oko nas i ne znamo da li smo mi njihov cilj.
Ono što sada ostavlja trag na čoveka jeste izuzetno teška situacija i treba mnogo duhovne snage ljubavi, strpljenja i trpljenja da bi smo sve to prevazišli. Daj bože da što pre dočekamo dan kada će se život normalizovati,” rakao je naš sagovornik.
Treba izvući duhovnu pouku
Patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril smatra pandemiju virusa korone božjim proviđenjem čiji je zadatak da se unište ideali potrošačkog društva. Otac Vitalij objašnjava da reči patrijarha Kirila treba shvatiti da ovo iskušenje i nesreću kroz koje svi prolazimo ne treba posmatrati samo sa negativnog aspekta nego treba izvući neku duhovnu pouku.
„Jedno pitanje koje se postavlja u životu svih nas je mentalitet potrošačkog društva koji podrazumeva samo ovozemaljsku ravan, a crkva propoveda da je naš životni put nebozemaljski, da je čovek i duhovno i fizičko biće. Ako se bilo koja komponenta od ove dve zanemari, nije dobro. Treba da se zamislimo na koji način smo živeli do ove nesreće i mislim da će ova epidemija imati upravo pozitivnu posledicu po svakog od nas,” ocenjuje naš sagovornik.
Zaboravili smo, kaže otac Tarasjev, na prvom mestu ono čemu se mi sad prinudno vraćamo, a to su odnosi u porodici. Epidemija s jedne strane, jeste ugrožavanje naših fizičkih života ali sa druge strane tera nas na razmišljanje da poboljšamo odnose među ljudima, dobićemo ljude koji su bogatiji za neko saosećanje prema bližnjem, naglasio je starešina jedine ruske crkve u Beogradu.
Podrška sveštenstvu u Crnoj Gori
Komentarišući činjenicu da je nedelju dana uoči Vaskrsa, na praznik Cveti crnogorska policija privela mitropolita Amfilohija i nekoliko sveštenika SPC, otac Tarasjev kaže da smo svedoci situacije gde nažalost vlast misli da je svemoćna i da može na neki način da upravlja i onim čime nema pravo da upravlja, ne samo po božanskim zakonima nego i po savremenim, ljudskim.
„Država se direktno meša u život i uređenje verske zajednice u konkretnom slučaju SPC u Crnoj Gori, a ne manji zločin je i to što želi da atakuje na imovinu crkve, jer je u Crnoj Gori teško dokazati da crkva nije vlasnik svih svetinja i hramova koji su u njenom posedu bez obzira što hartija trpi sve. Naravno da su sve pravoslavne crkve uključujući i Rusku pravoslavnu crkvu dale podršku naporima mitropolita Amfilohija da se ipak uđe u kvalitetniji dijalog sa predstavnicima vlasti i da se to pitanje nekako uredi kako bi i država sa jedne strane bila zadovoljna, a i da sa druge strane SPC može normalno da živi poštujući državne zakone i da bude sigurna da niko sa strane neće na silu da uređuje njen i duhovni život,” rekao je protojerej Vitalij Tarasjev.