Za Singapur, koji se prostire na samo oko 700 kvadratnih kilometara i broji 5,7 miliona stanovnika, taj broj je značajniji nego u velikim zemljama u kojima se broj novozaraženih svakog dana broji hiljadama.
U početku je izgledalo da je grad država uspela da suzbije širenje virusa vez uvođenja restriktivnih mera, što je za ostatak sveta bilo ohrabrujuće.
Prema analizi koju objavljuje „Si-En-En“, novom udaru korona virusa doprinelo je to što su u Singapuru prevideli klastere slučajeva među radnicima migrantima koji žive u prenaseljenim objektima i potcenili brzinu kojom infekcijamože da se proširi u gradu u kojem nisu uvedene mere karantina.
U tekstu se ukazuje da Singapur ima prednosti koje mnogo veće zemlje nemaju. Ima samo jednu veliku kopnenu granicu, sa Malezijom i strogo kontroliše ljude koji dolaze avionom.
Ima i zdravstveni sistem svetske klase, ali i sklonost da uvede drakonska pravila koja bi mogla da donesu korist vladi kada pokušava da kontroliše pandemiju.
Ono što je u početku sprečilo širenje zaraze bile su mere koje su uključivale strog karantin za sve koji dolaze iz inostranstva, kao i podizanje svesti među stanovništvom o preduzimanju preventivnih mera.
Masovno testiranje i izolovanje svih potencijalno zaraznih, Singapur je mogao da ostane relativno otvoren i da nastavi da funkcioniše kao i obično.
Međutim, kada su se mere pozazale kao neuspešne, brzina kojom je virus mogao da se širi sa osobe na osobu postala je veća nego što bi bila da su uvedene mere zatvaranja i socijalne distance, preneo je Tanjug.