Crni lider Evrope: Korona kosi po Belgiji

Belgija sa svojih 11,5 miliona stanovnika teško je pogođena epidemijom virusa korona, a po stopi smrtnosti crni je lider u Evropi. Ta zemlja ima ima više od 5.000 umrlih, a sa 33.500 zaraženih, „preuzela“ je prvo mesto od Španije.
Sputnik

Dušan Gajić, dopisnik RTS-a iz Brisela, kaže da postoje najmanje dva objašnjenja zbog čega je Belgija izbila na prvo mesto po smrtnosti od kovida 19.

„Prvo, virus je prodro u brojne domove za stare. Procena je da se čak 45 odsto smrtnih slučajeva desilo u gerontološkim centrima. Drugi razlog za visoku stopu smrtnosti je način na koji se u Belgiji vodi ta statistika. To se razlikuje od nekih drugih zemalja i možda se može reći da Belgija realnije prikazuje stvarnu stopu smrtnosti, jer u te brojeve računaju i preminule u domovima za stare, bez obzira što oni nisu bili testirani pre toga. Dakle, vode se simptomima i sumnjom da su preminuli od virusa korona“, objašnjava Gajić.

Belgija zbog korone crni lider Evrope

Po njegovim rečima, panike u Briselu nema, ali ni rigoroznih mera što se tiče kretanja kao u drugim državama. Postoje samo preporuke za građane.

„Mere izolacije i ograničenog kretanja u Belgiji uvedene su 14. marta. Manje-više su slične kao i u drugim državama, mada se može reći da su nešto blaže nego u susednim zemljama ili u Srbiji, jer ne postoji policijski čas. I ovde su ljudi pozvani da rade od kuće i nešto više od 20 odsto zaposlenih i dalje odlazi na posao. Sva kretanja koja nisu od suštinskog značaja su obustavljena. Osim prehrambenih radnji, sve druge su, mahom, zatvorene. Šetnja, fizičke vežbe, vožnja biciklom dozvoljeni su i to ovde u velikoj meri ljudi praktikuju. Smatra se da je to dobro za psihološko zdravlje i da predstavlja psihološki ventil koji ljudima omogućava da lakše prihvate ostale mere ograničenja“, objašnjava naš sagovornik.

Preporuke, ali ne i stroge mere

Kako kaže, belgijska vlada je dala preporuke da nema javnih okupljanja, kafići su zatvoreni, a postoje i novčane kazne u visini od 250 evra ukoliko se pravila prekrše. U poslednjih nekoliko dana, dodaje Gajić, otvaraju se prodavnice sa poljoprivrednom opremom, alatima i baštenski pribor.

„Ono što je ovde specifičnost je to da se zdravstveni sistem i dalje drži i primećuje se da se broj ukupno hospitalizovanih i onih koji su na intenzivnoj nezi od početka aprila kontinuirano smanjuje. Broj zauzetih kreveta na intenzivnoj nezi nije do sada prešao 53 odsto. Upravo u tim parametrima eksperti i vlasti vide razlog za ohrabrenje i mogućnost da mere koje su produžene do 3. maja budu postepeno i ublažene i olakšane. Ali, još nema neke jasne slike kako će se sve odvijati posle ovog datuma“, napominje on.

Što se tiče nošenja zaštitnih maski i rukavica, Gajić kaže da se ne koriste u tolikoj meri jer ih je teško naći, deficitarna su roba. To nije obaveza jer nisu dostupne svima.

Na udaru starački domovi

„Od početka je praksa da se ne formiraju nekakve posebne jedinice za izolaciju gde bi ljudi koji imaju simptome bili smešteni. Sve bolnice striktno su podeljene na korona zonu i deo koji se bavi drugim redovnim aktivnostima. Jedan od nedostataka je nedovoljan nivo testiranja. Preporuka je u startu bila da ukoliko ljudi imaju neke simptome, da se samoizoluju kod kuće i da kontaktiraju sa doktorima telefonom.

„Ta situacija se nastavila sve do danas, mada se nivo testiranja povećao“, dodaje on. Ono što se zna, jeste da pozorišta, bioskopi i taj vid okupljanja sigurno neće proraditi do 31. avgusta.

Inače, vlada je odlučila da udesetostručiti broj testova, na 210.000, samo u staračkim domovima. Udruženja staračkih domova frankofonije u Belgiji smatraju da je i to nedovoljno, s obzirom na 160.000 štićenika i 110.000 zaposlenih u celoj zemlji koji su potencijalno zaraženi.

Komentar