Kao i kod svake druge bolesti, gripa, bakterijske, virusne infekcije, posledica koronavirusa može biti fatalna i po osobu koja nije hronični bolesnik, i koja nema faktor rizika na osnovu godina starosti. Srećom, ta verovatnoća je izuzetno mala i ne dešava se često.
I zdrav čovek može da umre od virusa korone
„Dešava se da dođe do preterane reakcije imunog sistema. Zbog toga su mladi umirali i 1918. godine u španskom gripu. Masovno se umiralo a najviše su bili pogođeni mladi ljudi. Kod njih je reakcija bila preterano burna. I sada kod ove bolesti kod starih je isuviše slab imuni sistem, a kod zdravih može da necelishodno reaguje. Te imunske ćelije se nakupe u plućima i izlučuju neke produkte, citokine, koji čine zid tih mehurića propustljivijim, i tada se nakupi tečnost, pa se čovek praktično udavi“, objašnjava Radovanović.
Radovanović dodaje da kao što se umiralo od virusa SARS 2003. godine, tako je nekada dovoljan samo jedan virus da dovede do smrti čak i zdravog čoveka.
„Ipak, ako čovek ima druge bolesti veći je rizik da umre. Ali, prognoza je lošija ukoliko postoje pridruženi poremećaji zdravlja. Naročito se to odnosi na respiratorne bolesti, hroničnu opstruktivnu bolest pluća, zatim ako neko ima astmu ili hronični bronhitis ili slabo srce, onda je to još dodatno opterećenje za srce. Pokazalo se da je gojaznost isto faktor rizika, šećerna bolest“, kaže za Sputnjik epidemiolog Zoran Radovanović i dodaje da je rizik takođe veći kako je čovek stariji.
Naš sagovornik naglašava da do smrtnog ishoda ne mora da dođe ukoliko je osoba zdrava, a ima narušeni imunitet. Ako dođe do fatalne reakcije, ona se zove „citohinska oluja“ i tada se nakupljaju produkti izlučivanja belih krvnih zrnaca koji naprave štetu zato što imuni sistem suviše burno reaguje, tako da je reakcija necelishodna.
Lečenje zdravih ljudi obolelih od korone
Kada je reč o lečenju osoba pozitivnih na virus korona, a koje nisu hronični bolesnici niti spadaju u rizičnu grupu po broju godina, one se smeštaju u improvizovane bolnice kao što je to Sajam u Beogradu ili hala Čair u Nišu, i tu im se prati stanje.
„Mi nemamo lek, ne može da se da nešto da se čovek izleči od korone. Kao i u svetu, isti se lekovi daju onima kojima se pogorša stanje. Čeka se i reaguje po potrebi, a to je takozvana simptomatska terapija. Prema simptomima koji se razviju daje se i lek. Ako ga boli glava, dobija lek protiv glavobolje, ako je visoka temperatura ona se obara, a što se mene tiče uvek je bolje da ostane temperatura jer čoveku je loše, a virusu je tad još lošije“, objašnjava epidemiolog.
U borbi protiv koronavirusa ne može da se da antibiotik kao što je to slučaj sa bakterijskim infekcijama. Mada postoje i virusne infekcije koje se mogu lečiti antibioticima, pa se, kako navodi naš sagovornik, pokušava sa lekovima koji deluju na određene viruse. Tako se daju lekovi protiv side, hepatitisa C kao i lekovi protiv malarije koju ne izaziva ni virus ni bakterija, već parazit.