Kao u vreme izbornih kampanja ili ekonomskih teškoća, kad težište u javnosti prebacuju na „srpsko pitanje“, ćirilicu, bitku protiv izmišljenih „četnika“ i preostalih Srba, tako je i sada u Hrvatskoj jedna od top tema – borba Srbije protiv epidemije.
Hrvatska terapija: javno napadati Srbiju
Cinične i glagoljive lekcije o kršenju ljudskih prava dele ovih dana Beogradu brojni hrvatski novinari, javne ličnosti, pa čak i stručnjaci i epidemiolozi.
Serviraju se baš Srbiji lekcije iz države u kojoj se svake godine zvanično slavi etničko čišćenje, genocid i proterivanje više stotina hiljada pripadnika celog jednog naroda sa svoje teritorije.
Bave se prilježno baš Srbijom u zemlji gde se u kampanjama, na stadionima, arenama i trgovima peva u slavu nacizma i ustaškog pokreta.
Beogradu, u nedelji kad se „obeležava“ godišnjica NDH, predavanje o ugrožavanju demokratije drže i oni u čijoj zemlji je demokratija i kad zabraniš Srbima da koriste ćirilicu, kad nesmetano „ukrašavaš“ zidove porukom „Srbe na vrbe“ i kad prebijaš i ponižavaš srpske sportiste, sve sa geslom na usnama „Za dom spremni“!
Što se ne bave partnerima iz EU i NATO?
Nisu se novinari i epidemiolozi u Hrvatskoj mnogo bavili svojim NATO partnerima iz moćnih Sjedinjenih Američkih Država gde je u petak bilo oko dve hiljade mrtvih od korone niti saveznicima iz Velike Britanije gde virusu podlegne oko hiljadu građana dnevno i gde se čak i premijer zarazio.
Ne preispituju previše „dobronamerno“ ni mere među EU partnerima u Francuskoj i u Belgiji u kojoj je juče preminulo 500 građana od Kovida 19. A i to su zemlje koje su ogledni primeri demokratije, uređenog sistema i ekonomskog razvoja. Zemlje, u kojima svakog dana na stotine ljudi premine samo u nebranjenim staračkim domovima, kao u nekom morbidnom procesu moderne eutanazije.
Ne, komšijama „solidarno“ iz nekog razloga smeta Srbija. Srbija kojoj se štošta može prigovoriti, ali ona ne gleda pakosno u tuđa dvorišta dok uspeva da drži crnu liniju broja žrtava korone na najnižem nivou.
Smeta im Srbija koja je nesebično i regionu nudila pomoć u zdravstvenoj opremi, umesto da analizira naokolo šta ko radi i da ga kritikuje, otežava i ispaljuje otrovne strele.
Koliki je u Srbiji stepen demokratije, kako se srpski vojnici kreću svojom državom, koliko će da traje policijski čas, hoće li još strože mere biti primenjene, nisu pitanja koja bi trebalo da zanimaju Hrvatsku. To su suverene odluke države Srbije.
Kad prođe ova pošast, biće vremena i da građani na izborima kažu svoju reč i o rezultatima vlasti u Srbiji u vreme vanrednog stanja i tokom borbe protiv virusa korona. Biće vremena i za političke obračune unutar Srbije i za detaljnu analizu svih rezultata i posledica.
Ali, opsednutost suseda Srbijom u vreme globalnog svetskog rata protiv virusa više govori o deformaciji, malograđanskoj političkoj kulturi i obrisima patologije u delu hrvatske javnosti.
Na kraju krajeva, nek se u Hrvatskoj bave Srbijom ako im je tako lakše u ovim teškim danima. Očigledno im je i to deo masovne terapije protiv korone.