Pred Srbijom je najduži policijski čas do sada koji će trajati 60 sati. Ako žele da iskoriste lepo vreme za obradu njiva, ratari imaju mogućnost da od države zatraže onlajn dozvolu za rad, 48 sati ranije. Pandemija virusa korona stavila ih je u nezgodnu situaciju u jeku sezone radova.
Vreme za setvu curi, poljoprivrednici čekaju dozvole
Stručnjak za poljoprivredu i nekadašnji zamenik resornog ministra Milan Prostran smatra da bi poljoprivrednici trebalo da imaju neograničene dozvole za kretanje, uz primenu sve zaštitne opreme, jer posao na njivi ne može da čeka, odnosno, svaki zasad ima svoje vreme.
„Pitanje setve i poljoprivrednih radova je pitanje života! Rekao bih i pitanje nacije u narednim godinama. Ako bi bilo po mome, iz mera zabrane kretanja u vreme policijskog časa oslobodio bih poljoprivrednike i pčelare. Dani su se produžili i ne može da im se ograniči vreme, a ovo traženje dozvola je, po meni, prilično gubljenje vremena i samo izaziva nervozu kod poljoprivrednika jer su u neizvesnosti,“ kaže on.
Rad na njivi, dodaje naš sagovornik, počinje od ranog jutra, pa traje do prvog mraka. A u narednih dva i po meseca dani su najduži.
„Srbija ima oko 560.000 poljoprivrednih gazdinstava i nisu svi poljoprivrednici opremljeni niti znaju da barataju internetom. Imamo i 80 odsto malih i srednjih gazdinstava veličine od 0, 5 do pet hektara. A vlasnici ovih gazdinstava se bave skromnom proizvodnjom čiji se proizvodi uglavnom plasiraju na pijacama. Koliko su oni obučeni,“ pita se Prostran.
Setva ne može da čeka
Nevolja je i što svaki proizvod ima svoje vreme za setvu, pa ne može da se čeka.
„Mi moramo da dva miliona hektara zaoremo, odnosno, posejemo ovoga proleća. To je posao koji se u normalnim okolnostima odvija neprekidno od polovine marta do polovine maja. Plus, onih 800.000 hektara koji su jesenas zasejani, a koje treba prskati i negovati da bi rod bio valjan. Ako sve ovo ne budemo postigli na vreme, posledice će biti strašne ,“ napominje Prostran.
Zoran Zorkić iz Ugrinovaca čija porodica obrađuje 130 jutara zemlje, što je otprilike 80 hektara, apeluje da se poljoprivrednicima daju posebne dozvole. On je od rane zore na traktoru na njivi, sam. Spada među mlađe članove porodice Zorkić, pa nije u stalnom karantinu. Vreme koristi da uradi što više može na njivi do početka policijskog časa koji počinje od 17 časova.
„Mislim da bi država nama poljoprivrednicima zaista trebalo da dozvoli da se krećemo bar do 20 časova uveče kako bismo setvu završili na vreme. Da bismo uspeli sve to da isprskamo i da spremimo za dalje,“ priča Zoran za Sputnjik.
Ne smeju da se angažuju nadničari
Onlajn dozvole su, dodaje, u redu za one koji mlađe koji znaju da barataju sa tom vrstom tehnologije, ali bi trebalo da traju duže i ne da se prijavljuju 48 sati unapred. To mu se ne sviđa, jer, kako kaže, za taj period može mnogo da se uradi.
„Niko ne traži da radimo noću, već dok traje dan. Kao što vidite, nosim masku, iako sam sam na njivi. I nama je u interesu da se zaštitimo, imam na traktoru dezinfekciono sredstvo, kad dođem pred kućnu kapiju sve isprskam. Ovo mi je radno odelo koje ide odmah na pranje,“ napominje on.
O onome što je zasejano jesenas, kaže, ne sme ni da misli. Jer, ako vanredno stanje potraje neće imati sa kim da završi posao, jer neće smeti da uzima nadničare zbog socijalne distance.
Stižu jagode
Prostran podseća da prve za berbu stižu jagode koje se beru ručno što može da bude problem ako ne učestvuje više ljudi.
„Nadam se da će se naći neko rešenje. U Evropi se već naveliko razmišlja šta će da rade za sezonske radnike, pa tako Nemačka ima potrebu za 40.000 sezonaca. Kod nas je to inače problem, ali u ovim uslovima postaje nepremostiv“, napominje on.
Naš sagovornik naglašava da bi već sada trebalo da se posade šećerna repa i kukuruz, jer im je vreme za to. Poenta je što svaka kultura ima svoje vreme zasada, prehrane i branja i ako se to propusti propušta se rod.