Ovako je profesor bankarastva na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, Đorđe Đukić, jednostavnim jezikom objasnio ekonomske pojmove za koje je većina ljudi čula tek kada je počelo da se govori o posledicama pandemije koronavirusa po svetsku privredu.
Razorni efekat nepredvidivog crnog labuda
Američki finansijski stručnjak poreklom iz Libana, bivši profesionalac na Volstritu, Nasim Nikolas Taleb, tvorac „crnog labuda“, taj termin je prvi put upotrebio 2001. u svojoj knjizi „Prevareni nepredvidljivošću“. Kad se 2007. pojavila njegova knjiga „Crni labud“, zanimanje za nju je bilo prilično slabo i tek nakon sloma banke „Liman braders“ godinu dana kasnije, s početkom svetske ekonomske krize, Talebova knjiga je postala tražena u celom svetu.
„Suštinski, jasnim jezikom rečeno, ‘crni labud’ označava nepredvidive događaje na finansijskom tržištu koji imaju razorne efekte na to tržište, a pre svega na investitore. Podrazumeva i to da osim razornih efekata nastupa period dugog oporavka tržišta od svih lomova koji ga zadese“, ukazao je Đukić za Sputnjik.
On, pri tom, objašnjava da kada se kaže neočekivani događaj, treba jasno istaći činjenicu da se „iznenađenje“ vezuje za to da su se modeli koji su se masovno koristili pre globalne finansijske krize za projektovanje i kretanje berzanskih indeksa i drugih parametara pokazali totalno neproduktivnim. U tom smislu i lom koji nije mogao biti predviđen tim modelom tretira se kao „crni labud“, napominje sagovornik Sputnjika.
Pandemija koronavirusa je, kako ističe, svakako prirodna katastrofa koju niko nije mogao da predvidi. Napominje, međutim, da je ona samo dodatno zakomplikovala situaciju, jer su i pre korone postojali više nego jasni indikatori da postoje ozbiljni problemi u svetskoj privredi.
„Beli labud, za razliku od crnog labuda, jednostavno rečeno, to je ako ste, na bazi poznavanja procesa koji se dešavaju unutar finansijskih tržišta, sposobni da sa visokom verovatnoćom predvidite tok događaja“, napominje profesor Ekonomskog fakulteta.
On, međutim, ističe da se čak i Taleb nije fokusirao na moći predviđanja događaja, već više na upozorenje da se robusnim merama ublaže potencijalni negativni efekti i sistem učini manje ranjivim.
Da li je baš sve crno-belo
Tako Đukić podseća da svetska ekonomska kriza iz 2008. nije na isti način pogodila sve. Imate banke koje su propale, poput Rojal benk of Skotland, do onih koje su se visoko konzervativnim pristupima njihovih uprava koje su se na bazi znanja, intuicije, velikom količinom kapitala štitile od mogućih rizika i gubitaka. I one na kraju nisu posegle za novcem poreskih obveznika.
„To je prevencija u cilju moguće zaštite od rizika koji nastaju zbog nepredvidivih događaja, što sada svakako jeste pandemija virusa korona“, kaže sagovornik Sputnjika.
On, međutim, ukazuje na situaciju iz 2008. kada su investitori koji su hazardirali na finansijskom tržištu pre početka krize, svoju situaciju kasnije pravdali upravo nepredvidivošću krize. Ta zamena teza je, smatra Đukić, vrlo opasna.
Kada imate situaciju, kao tada, da predlozi ozbiljnih institucija „ne prođu“, onda se plate posledice.
„Čuvena dva profesora sa Stenford Univerziteta su upozoravala da kompleksni finansijski instrumenti mogu stvoriti privid da su banke kapitalizovane, a da to faktički nisu i da ne mogu da izdrže buduće rizike. Njihov predlog, koji je čak išao ka američkom Kongresu, bio je da kapital banaka bude samo u obliku običnih akcija, što je potpuno ignorisano. Dakle, postoje profesori ekonomije na elitnim univerzitetima koji odreaguju na proces, ali izvršne strukture, zakonodavna vlast ne odreaguje, zato što je interes Volstrita bio sasvim suprotan“, napominje Đukić.
To su, kako kaže, profesorka sa Stenforda Anat Admati i njen kolega Martin Helvig u njihovoj knjizi jasno predočili:
„Političari i regulatori treba da se fokusiraju na javni interes i da preduzmu neophodne korake. Kritična komponenta još nedostaje ─ politička volja“.