Narod okreće glavu od EU, a vlast se drži za Brisel: Kuda ide Italija posle strašnog udara korone

Posle velike tragedije koja je zadesila Italiju, strašnog udara virusa korona koji je odneo najviše žrtava u Evropi, u toj zemlji se, dok jenjava epidemija, osećaju politička previranja. Narod i mnogi lideri sve više okreću glavu od Evropske unije koja se nije istakla u pomoći Italiji, ali vlast se još čvrsto drži za Brisel.
Sputnik

Italijanska Vlada na čelu sa Konteom čini sve da nekako umanji sve rašireniji odijum, odnosno sve prisutnije negativne stavove Italijana prema Evropskoj uniji, koja je ostala gluva na njihove apele u borbi sa epidemijom, kaže dr Slobodan Janković iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu.

Komentarišući sve glasnije kritike Italijana na račun Brisela i evropske solidarnosti, čiju je ogorčenost slikovito pokazao i Fabio Rampeli, potpredsednik Doma poslanika Republike Italije, koji je skinuo i spakovao zastavu Evropske unije koja mu je stajala u kabinetu, Slobodan Janković kaže da nema sumnje da će italijanska Vlada iz pandemije izaći dodatno oslabljena.

Italija posle korone: Narod protiv EU, ali vlast nije

„Oni pokušavaju da celu situaciju sa Briselom relativizuju i da se ne ukazuje na problem koji postoji sa EU, dok se, sa druge strane, nastoji da se o ruskoj pomoći priča neutralno i u što manjoj meri. Naime, iako i sami govore o tome da EU treba da pomogne, sve njihove poruke do sada su zapravo bile samo kupovina vremena i čekanje na potez Brisela”, smatra Janković.

Kako kaže, dok se čeka na pomoć Unije, italijanski mediji koji su tradicionalno naklonjeni Velikoj Britaniji i Sjedinjenim Američkim Državama nastoje, naravno bezuspešno, da ukažu na nekakvu „tajnu rusku zaveru”.

„Recimo, „La Republika”, jedna od najpoznatijih dnevnih novina, govori o tome da Rusija navodno hoće da iskoristi ovu situaciju ne bi li raširila pozitivan stav o sebi u Italiji. Na istom fonu su i druge, manje agencije, poput „AGI” koja takođe govori o nekoj strategiji Rusije i Kine koje navodno pomažu zarad svojih interesa. Međutim, primetno je da se apsolutno ne postavlja pitanje – a zašto ne pomogne Brisel? Takođe, Komisija EU nalazi nekakve blogove i sajtove za koje tvrdi da ih finansira Rusija ili Kina, a koji navodno seju paniku i ukazuju na problematično delovanje Brisela”, primećuje Janković.

Da je EU zakazala pokazuje i ostavka predsednika Evropskog istraživačkog saveta, Maura Ferarija, koji je odstupio sa funkcije jer nije uspeo da ubedi Brisel da pokrene naučni program širokih razmera za borbu protiv korona virusa.

Prema pisanju Fajnenšel tajmsa, ovaj Italijan, koji je 1. januara započeo četvorogodišnji mandat na mestu predsednika Evropskog istraživačkog saveta, rekao je da je „izuzetno razočaran evropskim odgovorom na Kovid-19“.

Prema Jankovićevim rečima, dok vlasti u Rimu pokušavaju da ublaže situaciju, italijanska opozicija ukazuje na izuzetno negativnu sliku Evropske unije i na to da ona zapravo ništa ne radi u aktuelnom trenutku.

„Tačnije, to što EU radi su predlozi da se Italija strahovito zaduži, da novac koji je  sama uložila u Uniju uzme nazad, ali - pod kamatom. Ono što je, recimo, Nemačka predlagala je da se stavi hipoteka na italijanske luke, aerodrome, pa čak i muzeje kao garancija za dobijanje kredita koji se nazivaju pomoć“,  ocenjuje naš sagovornik.

Salvinijeva „Liga“ sve jača

Upitan koliko su izvesne promene na političkoj sceni Italije, Janković kaže da je vidljiv značajan porast popularnosti „Lige“, partije Matea Salvinija, bivšeg potpredsednika italijanske Vlade.

„Oni su krajem marta i početkom aprila u istraživanjima porasli za osam odsto, što je veliki skok. Ali, treba reći da veliku podršku građana sve više ima i druga, tradicionalno desničarska stranka, „Italijanska braća“. Te dve stranke zajedno imaju gotovo polovinu birača, a zajedno sa strankom nekadašnjeg premijera Silvia Berluskonija oni bi na nekim budućim izborima dobili podršku koja je, po sadašnjim procenama, između 49 i 50 odsto“, ukazuje Janković.

Ipak, kako navodi, bez obzira na ove podatke i na to što poverenje Italijana u EU slabi, malo je verovatno da će italijanska opozicija u bliskoj budućnosti doći na vlast.

„Ono što se vidi poslednjih devet godina je da Brisel i strukture iza Brisela imaju dosta uticaja na samu Italiju i da, kada im je to potrebno, i vaninstitucionalnim merama uspostavljaju vlast, kontrolišu i nameću vlade koje su njima po volji. To je slučaj i sada i oni nemaju apsolutno nikakvu nameru da raspisuju vanredne izbore, pa makar u javnim istraživanjima aktuelna vlada imala ukupno i deset odsto podrške. Njih uopšte ne zanima koliko građana ih podržava i to kažem jer se to vidi po svim dosadašnjim reakcijama. Oni su odlučni u tome da ne zakazuju vanredne izbore, šta god da se u zemlji desi“, kategoričan je Slobodan Janković.

Komentar