„Može se reći da se svi svojski trude. Amerikanci i Britanci znaju da ako je nesreća već tu, treba podići duh nacije. Istovremeno, Rusi i Kinezi žele da malo poprave svoje pozicije na međunarodnoj sceni zahvaljujući nesreći, koju, istovremeno, lideri zemalja mogu da iskoriste za unutrašnje borbe. Lideri Poljske i Mađarske, sa svoje strane, računaju da će tokom krize uspeti da se snađu bez parlamenta i dobiju još više moći“, smatra Koval.
On dalje objašnjava da ako se za SAD ili Veliku Britaniju ova šansa ogleda u podizanju duha i ujedinjenju zemlje, za Rusiju i Kinu, s druge strane, šansa je u učvršćivanju pozicija na međunarodnoj sceni i unošenju razdora u jedinstvo Zapada.
SAD ─ jedinstvom protiv teškoća
Prema pisanju Kovala, Amerikanci su, po tradiciji, poznati po jedinstvu nacije u teškim vremenima.
Ovakvu politiku je, piše on, sprovodila američka vlada nakon japanskog napada na luku Perl Harbor u decembru 1941. godine, a iste politike držala se i američka administracija posle terorističkih napada 11. septembra 2001. godine.
„Šema je vrlo jednostavna: borimo se, a nacija se mora ujediniti“, ističe Koval.
Ovaj moto, po Kovalu, pojašnjava zašto Donald Tramp, „koji mrzi Džoa Bajdena, kao da je on sam kuga“ otvoreno saopštava o telefonskim konsultacijama s potencijalnim glavnim protivnikom na predstojećim izborima, razume se, na temu borbe protiv virusa korona.
Istovremeno, popularni guverner Njujorka iz redova demokrata, Endrju Kuomo, izjavljuje da je spreman da sarađuje sa Trampom.
Faktori ujedinjenja britanskog društva
Prema bivšem poljskom zvaničniku, slična situacija je i u Velikoj Britaniji: tradicija britanskog jedinstva tokom Drugog svetskog rata do danas živi u mislima Engleza. Britanski premijer Boris Džonson, pre nego što je dospeo na reanimaciju, objavio je da razmatra saradnju s novim predsednikom Laburističke partije Kejrom Starmerom.
Štaviše, podseća Koval, kraljica Elizabeta Druga je još jedan faktor ujedinjenja britanskog društva. Nedeljni govor kraljice u kom poziva na strpljenje, bio je spokojan i pozitivan. Upravo je to, po Kovalu, ključni momenat anglosaksonske politike u kriznim vremenima.
„Postoje i zemlje koje žele da tokom pandemije iskoriste situaciju za svoje pozicije na međunarodnom nivou“, ističe autor članka.
Šanse Kine i Rusije tokom pandemije
Koval smatra da Kina koja je odgovorna zbog toga što su informacije o virusu prekasno stigle do međunarodne zajednice, pokušava da se reši lošeg utiska i šalje pomoć, koja se prvenstveno sastoji u prodaji maski.
„Kina ne računa samo na to da će poništiti užasan utisak koji je ostavila tokom prve faze krize, već i na stratešku igru. Kineski avioni s maskama ili testovi, iako lošeg kvaliteta, trebalo bi da postave temelj buduće ekspanzije Kine“, objašnjava Koval.
Koval u svom članku takođe navodi mišljenje stručnjaka s Poljskog instituta za međunarodna pitanja Agnješke Legucke, koja smatra da i Rusija vidi svoju šansu u pandemiji.
Po njenom mišljenju, Kremlj pomaže pojedinim članicama Evropske unije i NATO da bi uneo razdor u njihove savezničke odnose. Nakon što se epidemija malo smiri, Rusija će početi da pritiska zemlje kojima su ruski avioni dopremali pomoć kako bi se te zemlje usprotivile antiruskim sankcijama, objašnjava bivši poljski zamenik ministra.
Konsolidovanje trenutne vlasti
Pored toga, smatra on, u svetu je takođe moguće naći i takve lidere koji u virusu vide još jednu šansu: konsolidovanje trenutne vlasti. U Mađarskoj samo što je uvedeno vanredno stanje na neodređeno vreme.
Poljske vlasti, piše Koval, postupile su drugačije: nisu uvele vanredno stanje, jer se usled toga ne bi održali predsednički izbori, a to bi faktički značilo i zatvaranje parlamenta. Pod izgovorom brige o zdravlju poslanika i usvajanju zakona za borbu protiv virusa, predsedavajući parlamenta samostalno mora da donese odluku o održavanju predsedničkih izbora.