Nobelovac Milton Fridman je još šezdesetih godina prošlog veka „helikoter novcem“ označio onaj koji centralna banka neke zemlje daje građanima tako da "pada po ljudima kao da ga neko baca iz helikoptera".
Helikopter novac nobeolvca Fridmana ipak deo arsenala mera
Tu „kišu para“ su nekada smatrali Fridmanovom „ludom idejom“, ali je danas ona na stolu ravnopravno sa ostalima, kao deo arsenala mogućih mera za prevladanje ekonomske krize.
Prema poznatom nobelovcu, kada zakažu aktuelni ekonomski i monetarni instrumenti, protiv recesije se treba boriti bukvalno podelom određene sume novca građanima, bez ikakvih kasnijih obaveza građana prema državi, objašnjava ekonomista Borislav Borović.
„Centralne banke, dakle, treba da 'naštampaju' novac i jednostavno ih proslede građanima da ih potroše kako bi se time povećala potrošnja i posledično oživela privredna aktivnost. To bi se razlikovalo recimo od takozvanog kvantitativnog popuštanja koje se poslednjih godina primenjuje u EU, gde novac preko komercijalnih banaka ide u privredu putem kredita. Ova ideja helikopterskog novca znači izbegavanje banaka kao posrednika, gde bi centralne banke novac direktno dale državi, a ona bi ga direktnim transferom prosledila građanima kojima odluči da da novac“, napominje on za Sputnjik.
Britanci i Amerikanci, kao i Srbi, poslušali Fridmana
Fridmanova ideja je „oživela“ nakon 2008. kada je svet zahvatila ekonomska kriza, pa je od prvobitne „lude ideje“ postala „veoma zanimljiva“, kako ju je ocenio tadašnji šef Evropske centralne banke, Mario Dragi. Razlog iznenadnog interesovanja za Fridmanov koncept bio je u tome što je monetarna politika istrošila gotovo sve svoje mogućnosti.
Ipak poslednjem sredstvu centralnih banaka ─ kiši novca iz helikoptera, koji bi trebalo da podstakne potrošnju građana, pa tako i proizvodnju, tada se nije pribeglo.
Borović napominje da je ta mera primenjena u Kanadi pre petnaestak godina, kao i u Hongkongu pre nekoliko godina da bi se pomoglo određenim slojevima stanovništva i povećala tražnja.
„Sada u danima epidemije koronavirusa, britanski premijer Boris Džonson prvi je predložio ovaj model, kao jednu od mogućnosti za saniranje posledica i on bi stepenasto kretao od 48 funti sedmično do 1.000 funti po osobi mesečno po osobi. U SAD je izvesno da će ovaj model biti primenjen, jer je Tramp zatražio od Kongresa da oslobodi ogromni paket ekonomske pomoći – uključujući i direktne gotovinske čekove Amerikancima u iznosu do 1.000 dolara po osobi“, napominje Borović.
Iznosi u Americi bi se razlikovali zavisno od prihoda i veličine porodice.
U Srbiji će svaki punoletni građanin dobiti po 100 evra, a premijer Australije, Skot Morison, predlaže da se penzionerima i ugroženim kategorijama podeli po 750 australskih dolara. Slične mere razmatraju u Kanadi.
I socijalna i ekonomska mera
Ideja o primeni „helikopter novca“ u EU je pominjana još u jesen 2019. kada se uveliko pričalo da svet u narednoj godini čeka recesija, kada niko nije mogao ni da sluti pandemiju koronavirusa. Francuski ekonomista Danijel Koen tada je predložio da Evropska centralna banka (ECB) svakom građaninu u evrozoni za Božić isplati ili uplati 1.000 evra.
Sa druge strane, Nemačka se preko svog uticaja na ECB protivila tome, insistirajući na oprobanim kvantitativnim olakšicama za privredu evrozone.
Sagovornik Sputnjika ukazuje na to da se „helikopter novcem“ u jednom obimu, svakako može uticati na sanaciju dela štete, kao i da je važan socijalni aspekt pomoći građanima. Dodaje, međutim, da treba imati u vidu i probleme koji bi umanjili efekte ovakve pomoći.
„Pre svega, nema garancije da bi građani odmah potrošili sav ili deo tog novca pa je neizvesno kada bi završio u privredi, kao što nema garancije da bi taj novac otišao za kupovinu domaće robe i plaćanja domaćih usluga. A to jeste osnovna intencija ovog modela“, zaključio je Borović.