Kako je objasnio, ceremonija silaska Blagodatnog ognja biće održana u Hramu vaskrsenja Hristovog u Jerusalimu na Veliku subotu, 18. aprila, a vernici neće prisustvovati službi zbog pandemije virusa korona.
„To je odluka izraelske vlade. Razmišljali smo kako da to izvedemo. Na toj ceremoniji uglavnom bude prisutno oko 20-30 hiljada ljudi iz celog sveta. Ove godine će ceremoniji prisustvovati oko desetak ljudi – predstavnici Hrama Hristovog vaskrsenja, pravoslavnih crkava, Jermenske crkve, Kopta i Sirijske pravoslavne crkve. U hramu će takođe biti prisutni fotografi i snimatelji koji će prenositi ceremoniju osvećenja ognja širom hrišćanskog sveta“, rekao je Tor.
Kako je objasnio, nakon ceremonije predstavnici Grčke pravoslavne crkve preneće oganj do Jafske kapije u Starom gradu (Jerusalim), gde će ga predati diplomatskim delegacijama, uključujući i rusku.
Prema rečima Tora, pojedine pravoslavne zemlje poslaće avione kojima će preneti oganj u svoje hramove.
„Avioni će imati dozvolu da slete na aerodrom Ben Gurion, ali ljudi koji se budu nalazili u njima, ne smeju izlaziti. Oni će otvoriti vrata, primiti Blagodatni oganj i odneti ga u svoju zemlju“, rekao je sagovornik agencije.
Blagodatni oganj simbolizuje nerukotvornu svetlost vaskrsenja Hristovog, o kojem je govorio još apostol Petar. Istovremeno, u javnosti ne jenjavaju rasprave o tome da li je silazak Blagodatnog ognja čudo ili prosto tradicionalni uskršnji obred Jerusalimske crkve.
Najranije spominjanje silaska Blagodatnog ognja uoči vaskrsenja Hristovog datira iz četvrtog veka. Danas ceremonija dobijanja Blagodatnog ognja i molitva počinju od ranog jutra i sadrže niz rituala.