Molim Vas, opišite nam detaljnije vaš preparat, na bazi kojih aktivnih supstanci se stvara?
— Radi se o potpuno novom biotehnološkom molekulu koji predstavlja centar sličan prirodnom receptoru epitela plućnog tkiva, za koji se pri obolevanju veže virus. Odnosno, ideja je da se molekul iskoristi kao mamac za virus: vezivanjem s virusom molekul mu ne dopušta, ili ga bar u najvećoj meri sprečava da se veže za ćelije plućnog tkiva. Shodno tome, upalna reakcija ili izostaje, ili se javlja u mnogo manjem obimu.
Cilj nije otkloniti simptome, nego uništiti ili oslabiti virus?
— Zapravo, da. Cilj je da se isključi uticaj virusa na organizam, na ćelije plućnog tkiva. Zamišljeno je da se virus veže za receptor alveolocita, prodre u ćeliju i počne da se razmnožava i inficira okolne ćelije. U konkretnom slučaju, molekuli umesto receptora alveolocita izlažu sebe, vežu virus koji nigde ne prodire u takvom stanju, nego se prosto izbacuje iz organizma disanjem, kašljem. Ne dolazi do upalne reakcije u plućnom tkivu.
Potencijalno, ovaj lek će biti efikasan u lečenju pacijenata svih starosnih dobi? I kod dece i kod starijih osoba, naročito ugroženih kategorija?
— Potencijalno – da. Naravno, dug put je pred nama. S tačke gledišta molekularnog dizajna, on ispunjava ovu funkciju. Kako će to realno funkcionisati tokom kliničkih ispitivanja, još predstoji da se istraži. Razume se da je u ovakvim slučajevima prioritet uvek bezbednost: najbitnije je da nema nikakvih neželjenih efekata.
Prisustvo receptora preko kog virus dospeva u ćelije plućnog tkiva raste s godinama. Odnosno, kod dece gotovo nije prisutan, u mladom dobu ga ima malo, a s godinama sve više i više. Tamo gde je više receptora, a samim tim i rizika da će se virus vezivati – lek bi trebalo da deluje. Kompletna dokazna baza može se predstaviti tek nakon rezultata ispitivanja.
Da li je ovo izum ruskih naučnika? Ko je prvi došao na ovu ideju?
— Ovo je ideja lekara i biotehnologa iz grupe kompanija „R-Farm“. Imamo dva istraživačka centra: u Moskvi i San Dijegu (Kalifornija). Nakon što je predat zahtev za patentiranje, u američkoj laboratoriji je počeo aktivan rad na stvaranju ćelijske linije, jer se biotehnološki molekuli proizvode u ćelijskim kulturama. Čim ćelijska kultura bude spremna, rad će se u najvećoj meri nastaviti u moskovskom centru, gde će se odvijati pretklinička i klinička ispitivanja, a paralelno ćemo se baviti organizovanjem proizvodnje – najpre probnom industrijskom proizvodnjom, zatim industrijskom. Proizvodnja je planirana u fabrici u Jaroslavlju, gde imamo mogućnost proizvodnje kako aktivne supstance, tako i gotovog leka. To će najverovatnije biti ili lek u bočici ili u špricu, ali se trenutno ne može sa sigurnošću reći.
S tačke gledišta patenta, jedni smo od prvih koji su predali prijavu. Od kada je postalo poznato da se virus vezuje za receptore, koji se nazivaju ACE2, moglo se zaključiti da će delovanje na ovaj receptor sličnom supstancom moći da utiče na njegovo širenje. Sigurno je da ne radimo samo mi u ovom pravcu, ima i drugih stranih kolega, ili još nekih u Rusiji. Ovo je logična i razumljiva ideja.
Da li je u finansiranju učestvovala država ili vi finansirate sve?
— Ne, država za sada nije učestvovala u ovome, ovo je naš projekat. Rane faze razvoja ne zahtevaju velike investicije, a ako bude potrebno, obratićemo se za podršku državnim organima, kao i u nekim prethodnim slučajevima.
Najviše koštaju organizovanje proizvodnje i klinička ispitivanja. Proizvodnju imamo, ali je ona u svakom slučaju prilično skupa.
Za kada je planiran početak proizvodnje leka?
— To će zavisiti od brzine i stepena uspešnosti ćelijske linije, što ne zavisi uvek od nas. Računamo da bi proizvodnja mogla da počne za oko 12-18 meseci. Međutim, sve će veoma zavisiti od daljeg razvoja situacije. Dobro je što je pandemija trenutno u padu, ali to, s druge strane, koči razvoj jer nema dovoljnog broja obolelih potrebnih za ispitivanja. Niko ne zna kako će se virus ponašati nadalje i zato smo veoma oprezni u procenama.
Da li je moguće završiti ispitivanje za manje od godinu dana? Kakav je plan kliničkih ispitivanja leka?
— U ovoj fazi to nije moguće.
Plan se zasniva na standardnoj proceduri ispitivanja svih biotehnoloških molekula: najpre laboratorijska ispitivanja, zatim ispitivanja „in vitro“, pa pretklinička ispitivanja. Sve nakon toga uslovljeno je dizajnom kliničkih ispitivanja koja se obično sastoje od tri faze, ali će procedura umnogome zavisiti od epidemiološke situacije.
Ali, u svakom slučaju, princip da preparat „nije štetan“ ostaje kao osnovni princip u medicini. Uvek se mora dokazati da su negativne posledice manje od potencijalne koristi za pacijenta.
Ako sve uspešno prođe, na koja tržišta planirate da plasirate lek?
— S obzirom da imamo međunarodnu patentnu prijavu, ako lek bude uspešno razvijen, ponudićemo lek svim zainteresovanim stranama.
Izvori finansiranja strukturirani su na različite načine, neki od njih su osiguravajuća društva, osiguravajući fondovi, a negde nacionalni zdravstveni sistemi.
Da li će lek biti efikasan i u slučaju mutacije virusa?
— Na osnovu toga što čujem od kolega virusologa, postoji verovatnoća da će doći do mutacije virusa, ali ima i dobra vest. Po pravilu, virusi tog tipa su agresivniji u početku, a sve većim prenošenjem s osobe na osobu njihov uticaj obično slabi.
Odnosno, postoji nada da će, ako razvoj bude uspešan, lek biti efikasan i u borbi protiv drugih sojeva virusa?
— Da. Ovaj virus se, naravno, razlikuje od virusa gripa, ali može postati sličniji njemu po epidemiološkom ponašanju: pojavljuje se u hladnijem periodu, nestaje tokom toplog vremena. Populacioni imunitet će porasti i ovakvih talasa, akutnih epidemija ne bi trebalo da bude. Osnovni problem je što trenutno niko nema imunitet.
Mnogi lekari sada isprobavaju i lečenje lekovima protiv drugih bolesti. Italijani, na primer, koriste sredstvo za lečenje artritisa, govore o pozitivnom efektu leka protiv malarije. Kakvo je Vaše mišljenje o tome?
— Svi oni su u fazi proučavanja i postoje pojedinačne vesti o uspešnosti raznih sredstava, i antivirusnih i antimalarijskih i jasan je mehanizam po kom deluju i jedni i drugi. Istovremeno, nema nedvosmislenih dokaza – da, ima slučajeva uspešne primene, ali ta ispitivanja nisu bila uporediva.
Voleo bih da neko od suparničkih timova brže dođe do rešenja, jer za nas 18 meseci razvoja nije dovoljno brzo. Ovo je priča u kojoj ne bismo imali ništa protiv da budemo prvi i efikasni, ali ako se epidemija završi ranije i dođe do obustave projekta, neće nam biti žao zbog toga.