Inače, na izvoz nafte i naftnih derivata otpada polovina ukupnog ruskog izvoza prošle godine – 188,3 od 424,6 milijardi dolara.
Pad izvoza sirove nafte
Za prva tri meseca ove godine Rusija je smanjila izvoz nafte za 2,5 odsto (na 64,015 miliona tona) u odnosu na isti period prošle godine. Prema podacima Ministarstva finansija Rusije, prosečna cena ruske nafte tipa Uralsu periodu januar-mart iznosila je 48,18 dolara po barelu, dok je prošle godine u tom periodu iznosila 63,17 dolara.
Pala je i cena ruskog gasa na svetskom tržištu i sve to primorava rusku privredu da razmotri čime može da kompenzuje pad u naftnom sektoru.
Za kojim ruskim proizvodima postoji potražnja na svetskim tržištima
Odgovor na to pitanje daje prošlogodišnja carinska statistika, koja pokazuje da su se najbolje izvozili: biljno ulje (vrednost izvoza porasla je za 46,6 odsto i iznosi 2,2 milijarde dolara), rude gvožđa (porast od 30,8 odsto, odnosno 21,1 milijarda dolara), đubrivo (skok izvoza od 15 odsto, odnosno 2,3 milijarde dolara), putnički automobili (izvoz porastao za 23,6 odsto, na 1,6 milijardi dolara), a značajan skok beleži se i u izvozu električne energije (12,1 odsto – 911 miliona dolara).
Mnogi eksperti smatraju da ima oblasti koje situacija s pandemijom virusa korona praktično neće dotaći, a u prvom redu to se odnosi na plasman mineralnog đubriva na svetskom tržištu, navodi se u analizi portala „Vzgljad“.
Postoji mogućnost da u Kini, Evropi i Kanadi dođe do problema na tom planu, pa bi Rusija mogla da iskoristi priliku, a čak bi i devalvacija rublje u konkretnom slučaju mogla da bude od pomoći ruskim proizvođačima.
Prošle godine vrednost izvoza đubriva dostigla je 8,4 milijardi dolara.
Doktor ekonomskih nauka Aleksandar Polidi uveren je da u uslovima pada kursa rublje nenaftni sektor ima sve šanse za uspeh. On posebno ističe proizvodnju industrijskih biljaka, automobilsku industriju i proizvodnju poljoprivrednih mašina.
Industrija stakla takođe bi, prema procenama, mogla da postane perspektivna izvozna grana.
Šef luksemburške konsalting grupe „KRK Grup“ Nikita Rjabinjin uveren je da posebno treba obratiti pažnju na izvoz visokoprofesionalnih usluga i IT sektor.
Izvozne mogućnosti IT sektora i startapova su stvarne, jer je na tom planu stopa tehnološkog zaostajanja značajno manja. U periodu posle krize na značaju će dobiti i sektor usluga, kao što je tzv. ulazni turizam. Posebna prednost, kako se nadaju turoperateri, leži u viznoj liberalizaciji.
Nesigurnost — glavni problem
Nesigurnost je za izvoznike trenutno najveći rizik – malo ko sa sigurnošću može da kaže šta treba raditi, kuda ići i mnogi prosto šire ruke.
U takvoj situaciji izlaz može biti samo jedan – još više raditi na kontaktima, jer svaki izvozni uspeh rezultat je desetina, pa čak i stotina kantakata.
Izvoznici će se najviše okrenuti Kini
Najočigledniji pravac za većinu izvoznika je Kina, gde su ograničenja zbog pandemije virusa korona uglavnom ukinuta.
U prva dva meseca ove godine porastao je ruski izvoz u Kinu i to mesa (46 miliona dolara), ribe (17 odsto), mlečnih proizvoda, voća, povrća, pšenice, koštunjavog voća. Iako obim izvoza još nije tako veliki, bitna je tendencija rasta, konstatuju eksperti.
Pritom, najveći evropski i američki izvoznici prehrambenih proizvoda u Kinu sada obustavljaju proizvodnju i malo je verovatno da Kina može da očekuje isti nivo izvoza i u tome je šansa za ruske proizvođače.
Značajne prednosti postoje i u sektoru izvoza ruskog žita, jer su cene pšenice na svetskim tržištima u porastu, a proizvođačima u prilog ide i devalvacija rublje.