Klina, Goraždevac, Prizren, Peć, Orahovac, Velika Hoča.... Sredine u kojima Srbi žive izolovano od sveta već dve decenije, padnedmiju korona virusa shvataju ozbiljno. Sunarodnici nam kažu da poštuju i srpske i kosovke propise, a najteže je Srbima kojih je malo u mestima, kao što je Prizren. Srećom, po rečima naših sagovornika iz srpskih enklava, obolelih za sada nema.
Srbi u enklavana izolovani
U Prizrenu žive tri srpske porodice. Komšije su im Albanci. Siniša Cvetković iz ovog grada kaže da ih obilaze Srbi iz Kriznog centra kad mogu, ali i da im komšije Albanci kupuju hleb kad zatreba. Čak ih i sami priupitaju da li im fali nešto.
„Da da Bog da tako i ostane. Inače, ne izlazim svaki dan. Ponekad, kad mi baš nešto treba odem do grada i – beži kući! Imamo i komšije Turke, oni stalno pitaju da li nam nešto treba, i hoću da im kažem hvala, ako mi dozvolite,“ kaže on.
On dodaje da imaju zaštitne maske i rukavice i strogo se pridržavaju pravila.
Italijanka albancima donela koronu u Klinu
U Opštini Klini stanje je malo drugačije. Kako nam svedoči Božidar Šarković iz sela Vidanje, opština se nalazi u karantinu.
„U karantinu smo od marta, jer je neka devojka iz Italije došla da poseti neko albansko selo i ispostavilo se da je donela koronu! Srećom, u naša sela nije zazalila, nema zaraženih, ljude obilazimo i snabdevamo sa hranom pre svega, lekovima i zaštitnim sredstvima. Teško je, ali ljudi su solidarni, višak hrane daju jedni drugima. Disciplina postoji, sada je na teritoriji Kline u selima oko 240 srpskih duša, od beba do stogodišnjaka,“ kaže on.
U Vitinu stigao strah, ali ne i korona
U Opštini Vitini, koja broji oko 3.800 Srba uglavnom povratnika u okolna sela, korona nije stigla, ali strah jeste.
Sanja Vuković iz sela Vrbovac, kaže da se na samo tri kilometra od njih nalazi albansko selo Stubla odakle je prvi oboleli na Kosovu.
„Od tog saznanja smo u karantinu, naši ljudi u prvi mah nisu shvatili ozbiljnost sitaucije, ali sada je već drugačije. Volonteri su imali muke da nateraju starije građane da se ne kreću po selu, ali kad im je policija „pripretila“ sada su dobri. Mere obe vlade poštujemo, uplašeni jesmo, omladina starijima nabavlja lekove, sa namirnicama smo dobro snabdeveni,“ kaže naša sagovornica.
Koliko su naši ljudi pažljivi, ali i snalažljivi, pokušala je da nam prepriča kroz jedan detalj, koji bi mogao da se podvede pod anegdotu.
„Preko puta moje kuće je prodavnica i često tu ljudi imaju naviku da sede naveče. Sada je, naravno drugačije, ali pre neki dan se desilo da su dvojica komšija rešili da sebi daju oduška. Uzeli su dve stolice seli jedan naspram drugog ali tako što ih je delio - put. Tako da su ispoštovali „razdaljinu“, ali su se zato dovikivali sve vreme,“ dodaje ona uz smeh.
Teško do leka u Peći
Vremešni Ranko Bakić iz Peći kaže da pored njega i supruge u gradu žive još dve srpske porodice od kojih jedna ima troje male dece. Supruga mu je sveže operisana, a ikao je lekar obilazi, imaju probleme da nabave lekove koji se na srpske recepte inače dobijaju.
„Od korone niko od nas ne boluje, ne kontaktiramo ni sa kim. Za hranu se teško snalazimo, ne smemo da izlazimo, a prva prodavnica je daleko od nas oko tri kilometra, a i ne možemo zbog starosti da nosimo mnogo u rukama. Uglavnom zamolimo Albance, koji su nam prijatelji, da nam donesu hranu. Obišli su nas, doduše, iz Ministarstva za povratak i od njih smo dobili paket sa potrepštinama. Iz Kriznog štaba iz Goraždevca su nam donosili vodu. Lek Lirika od 75 miligrama nemamo, a supruga mora da ga uzima. Na srpski recept se dobija, a da se kupi košta 20 evra. Ako može, neko da nam nabavi taj lek... Imamo recepte, ali ne možemo da podignemo“ skoro sramežljivo nam kaže Ranko.
Krizni štab obilazi Goraždevac
U Goraždevcu se strogo poštuju sva pravila, priča nam Drako Dimitrijević uz napomenu da ih je pre neki dan obišao oficir za vezu Dejan Pavićević.
„Narod je oprezan, slabije izlazi iz kuća. Uglavom su u dvorištima. Dobro smo snabdeveni sa namirnicama i zaštitnom opremom, jer naš Krizni štab jako dobro funkcioniše i to ne samo u Goraždevcu, već gde god treba,“ kaže Darko.
Kol centri u Orahovcu i Velikoj Hoči
U Orahovca i Veliku Hoču, najizolovanije i najudaljenije srpske enklava na Kosovu i Metohiji, po rečima Negovana Marvića korona virus još nije stigao, pa se nadaju da će tako i da ostane.
„Ljudi se ipak strogo pridržavaju propisanih mera, mada to nama i ne pada teško jer smo navikli da se malo krećemo jer smo okruženi Albancima. I Albanci se pridržavaju mera, nose i oni maske kad izlaze. Nemamo bogzna šta, ali imamo za sada da preživimo. Straha ima među ljudima, ali imamo kol centre za slučaj da neko oseti neke simptome i to je to,“ objašnjava naš sagovornik.
Štrpci i Gračanica, kao i sever Kosova, najbolje su organizovani, smatraju naši sagovornici južno od Ibra, jer je kod njih skoncentrisan srpski živalj, a i blizu su Srbije i bolnice u Mitrovici. U suštini, kako kako reče jedan od naših sagovornika:
„Šta korona može kad se Srbi slože“!