„(Kriza) nas udaljava u smislu da rokovi za realizaciju prvog koraka postaju nerealni: to je ulazak u bankarsku uniju i učestvovanje u valutnom mehanizmu“, rekao je Radev u intervjuu za televiziju „Nova“.
Nastale okolnosti nisu fatalne, smatra ovaj ekonomista.
„Ako nastavimo da radimo kao što smo radili do sada, ako političari... i institucije, uključujući i Bugarsku narodnu banku, nastave da rade bez obzira na tešku situaciju u kojoj se nalazimo, odlaganje (koraka) do 2021. godine neće biti fatalno“, istakao je Radev.
Guverner je izrazio nadu da realizacija ovih mera neće biti odložena na dugi niz godina, kao što je bio slučaj sa prethodnom ekonomskom krizom.
„Govorim o situaciji ako odluče da sačekaju novi ciklus, koji će verovatno trajati duže od deset godina. Poslednji je bio deset godina. Trebalo nam je toliko napora da dostignemo položaj u kojem se sada nalazimo. Još jedan takav ciklus imaće vrlo visoku cenu, jer će značiti nastavak formule ‘ekonomski oporavak, stabilizacija, niski prihodi’. Mislim da to nije cena koju možemo da platimo – ni politički, ni ekonomski, ni finansijski“, konstatovao je Radev.
Prvobitno je planirano da Bugarska uđe u „čekaonicu“ evrozone u aprilu ove godine, ali tada je zamenik predsednika Evropske komisije Valdis Dombrovskis izjavio da će se to desiti nekoliko meseci kasnije.
Rukovodstvo Bugarske ima različito gledište na uvođenje evra: predsednik Rumen Radev ranije je izrazio bojazan da bi ulazak u evrozonu mogao da dovede do pada životnog standarda, dok je premijer Bojko Borisov, naprotiv, više puta izjavljivao da nijedna članica evrozone nije počela da živi lošije. Pri tome je premijer naveo da očekuje puni konsenzus u društvu pre nego što zemlja pređe na evro.