„Forbs”: Štiteći se od „agresije Kremlja”, SAD rizikuju da ugroze svoj naftni sektor

U vreme još jedne „egzistencijalne krize„ u kojoj se našla američka naftna industrija, Kongres SAD bi tom sektoru mogao naneti još veću štetu ukoliko odobri Zakon o zaštiti američke bezbednosti od agresije Kremlja, piše list „Forbs”.
Sputnik

Prema rečima autora članka, u vreme još jedne krize u kome se našao naftni sektor, najgore što se moglo smisliti je usvajanje nacrta zakona, koji podržavaju dva uticajna senatora: demokrata Robert Menendes i republikanac Lindzi Grem.

U pokušaju da uvedu sankcije Rusiji „zbog njenih upornih pokušaja da se umeša u američke izbore”, Menendes i Grem su prošle godine predložili Zakon o zaštiti američke bezbednosti od agresije Kremlja.

„Uprkos dobroj nameri, taj nacrt zakona bi u svom sadašnjem obliku mogao potencijalno naneti više štete američkim, nego ruskim kompanijama”, ocenjuje se u članku.

Cena nafte uzdrmala svet, dva scenarija za izlazak iz krize

Inicijativa predviđa nametanje sankcija celom spektru međunarodnih projekata, u kojima učestvuju ruske naftne kompanije. Kako se navodi, senatori smatraju da je to „razuman način da se Kremlj kazni”.

Međutim, prema rečima bivšeg američkog kongresmena Džoa Bartona, taj nacrt zakona će zabraniti američkim kompanijama da učestvuju u energetskim projektima, koji uključuju ruske kompanije. Zbog toga bi zakon lišio američke kompanije mogućnosti da budu deo obećavajućih projekata širom sveta, one bi bile prinuđene da napuste postojeće projekte i ne bi smele da se uključuju u nove.

Na kraju će stradati SAD, a ne Rusija. To direktno protivreči svrsi zakona”, konstatuje autor članka.

„Forbs” piše da bi bilo ironično ukoliko Kongres „konačno odluči da deluje protiv Kremlja u naftnoj sferi", ali tako da ti potezi nanesu više štete američkim, nego ruskim kompanijama.

„Zakon o zaštiti američke bezbednosti od agresije Kremlja je dobra zamisao, ali je njegova realizacija u ovom momentu problematična. Nacrt zakona se mora izmeniti kako bi se izbegle slične neželjene posledice”, zaključuje novinar „Forbsa”.

Pročitajte još:

 

Komentar