Vlada Aljbina Kurtija, lidera pokreta „Samoopredeljenje“ oborena je 25. marta ove godine i trajala je ukupno 50 dana. Biće upamćena kao vlada sa najkraćim mandatom do sada. Zvanični razlog za rušenje Vlada je smene ministra iz redova DSK, Kurtijevog koalicionog partnera zbog zahteva za uvođenje vanrednog stanja na Kosovu zbog pandemije koronavirusa. Nezvanični razlog, je taj jer se suprotstavio Americi u vezi sa njihovim zahtevom za ukidanje taksi Srbiji, koje je uveo njegov prethodnih Ramuš Haradinaj.
Tači tri puta na čelu kosovske vlade
Ramuš Haradinaj je u dva navrata vodio vladu Kosova i oba slučaja je podneo ostavku. Prvi put na čelu kosovske vlade bio je u periodu od 2004. do 2005. godine kada je podneo ostavku zbog optužbe pred Haškim tribunalom za ratne zločine tokom sukoba na Kosovu i Metohiji. Iz Haškog tribunala se vratio 2008. sa oslobađajućom presudom.
Drugi put bio je na čelu kosovske u periodu od 2017. do 2019. i ovaj put je ostavku podneo zbog poziva koji je dobio iz Specijalizovanog suda za zločine počinjene na Kosovu u periodu 1998-2002. godine.
Hardinajevu vladu u prvom mandatu nasledio je 2005. Bajram Kosumi koji je kratko ostao na toj dužnosti, tačnije do 2006. godine kada na mesto novog premijera dolazi Agim Čeku, albanski ratni vođa i političar.
On je vodio vladu Kosova do 2008. godine. Smenjen je na sličan način kao i Kurti, po zahtevu tadašnjeg koalicionog partnera Hašima Tačija, koji posle izbora postaje premijer Kosova.
Vlada Hašima Tačija ostaće upamćena po tome jer je jednostrano proglasila nezavisnost Kosova u 17. februara 2008. godine, mesec dana pošto je postao premijer Kosova. Hašim Tači je faktički tri puta bio premijer, ako računamo period od 1999. do 2000. godine, kao prvi. Nakon toga imao je još dva mandata koja su trajala od 2008. do 2014. godine.
Haradinaj, Redžepi, Kurti, Mustafa...
Vladu koju je vodio, posle proglašenja nezavisnosti Kosova, je faktički sam oborio, da bi mogao da dobije još jedan mandat, zbog započetih pregovora sa Beogradom, koje je kao premijer vlade vodio.
Godine 2014. na Tačijevom mesto posle, vanrednih izbora, vladu preuzima Isa Mustafa koji na toj poziciji ostaje do 2017. godine. Razlog za pad Mustafine vlade bila je neusaglašenost oko demarkacije granice sa Crnom Gorom, što je bio glavni preduslov Brisela za dobijanje viznih olakšica. Na njegovo meto dolazi 2017. Ramuš Haradinaj, da bi dve godine kasnije na vanrednim parlamentarnim izborima pobedio Aljbin Kurti koji u februaru 2020. staje na čelo kosovske vlade koja je upravo oborena.
Pre proglašenja nezavisnosti Kosova, Vladu Kosova je vodio i Bajram Redžepi od 2002. do 2004. godine, a nasledio je od Bujara Bukošija koji je bio vođa terorističke organizacije FARK koja je bila alternativa OVK. Bukoši je bio lojalan Ibrahimu Rugovi predsedniku Kosova.