Kako za Sputnjik objašnjava ekonomista Goran Nikolić sa Instituta za evropske studije, najnoviji podaci sa američkih berzi govore da je nakon najave Federalnih rezervi SAD (FED) da će snažno podržati američku privredu, došlo do blagog rasta dolara. Istovremeno, evropske i azijske berze, izuzev japanske, u ponedeljak su bile u padu.
SAD štampaju novac i kupuju obveznice
FED je, kako kaže, objavio da će kupiti neograničen iznos obveznica i da će držati troškove pozajmljivanja niskim, praktično na nuli, kako bi obezbedio da krediti idu ka korporacijama.
„Američke federalne rezerve će, praktično, štampati novac i blago poboljšanje na američkim berzama rezultat je energičnih akcija i objava te ustanove. Ali, vidimo da je ostatak sveta prilično pogođen, posebno Indija čiji je glavni indeks pao čak 13 posto, kao i Novi Zeland. Evropa je i dalje u padu. Dakle, očekivanja nisu dobra, investitori na berzama su uplašeni, a mogućnost za recesiju je sve veća. Tačnije, tako nešto je teško izbeći“, ukazuje Nikolić.
To što će Amerika izlaz iz ove krize pokušati da pronađe u štampanju dolara, dodaje, bio bi neuobičajen potez do 2008. godine. Međutim, od tada to nije ništa neobično.
„To nam govori i „kejnzijanska revolucija”. Naime, genije ekonomiste Džona Mejnarda Kejnsa i jeste u tome što je uvideo da ako nemate tražnju, morate je kreirati, makar i veštački. To znači – novcem. Dakle, ako ste zemlja koja ima rezervnu valutu, onda imate neviđen prostor da štampate svoju valutu i da time ne ugrozite svoju makrostabilnost. To je privilegija koju druge zemlje nemaju. U suštini, Amerika radi ono što može u ovom trenutku, a to je da sebi pomogne fiskalnom i monetarnom ekspanzijom”, primećuje Nikolić.
Ekonomske prognoze pesimistične
Ta mera, nastavlja Nikolić, nije iznenađenje iz prostog razloga što su ekonomisti odavno napustili ta, kako kaže, monetaristička, fridmanovska pravila jer su uvideli da ona ne funkcionišu, naročito ne u vreme krize.
„Amerika svakako za sebe radi najbolje i to će joj pomoći da ublaži teret krize, imajući u vidu pesimistične prognoze. Naime, Morgan Stenli upozorava da bi američki BDP mogao pasti čak 30 procenata u drugom kvartalu ove godine. Vidimo i izjavu zvaničnika Centralne banke Amerike iz Sent Luisa koji smatra da bi stopa nezaposlenosti mogla dostići čak 30 posto, što je više od one koja je viđena 1929. godine“, ocenjuje Nikolić.
Prognoze nisu dobre, primećuje sagovornik Sputnjika, te nije lako predvideti šta će se desiti, ali kada je o svetskoj ekonomiji reč ocenjuje se da bi globalni rast mogao biti jednako nizak kao u vreme svetske ekonomske krize 2008/2009 godine.
„To su one najpesimističnije prognoze, uz to da bi privredni rast u Sjedinjenim Američkim Državama mogao biti najniži u poslednje 74 godine”, objašnjava Nikolić.
Dolari namenjeni domaćoj likvidnosti
I dr Zoran Grubišić, profesor sa Beogradske bankarske akademije, veruje da SAD u ovom trenutku imaju za cilj povećanje domaće likvidnosti.
Na pitanje da li Amerika štampanjem dolara može da naškodi drugim privredama u svetu, on za Sputnjik kaže da ta mogućnost postoji ukoliko bi novac završio na svetskom tržištu. To je, međutim, malo verovatno.
„Americi nedostaje novac za likvidnost i tamnošnji biznis sada ne razmišlja o investicijama. Takođe, ne verujem da će ovaj novac završiti na svetskom tržištu, tim pre što je veliko pitanje koliko je bilo ko van SAD spreman da se zadužuje u ovom trenutku. Zato mislim da će Amerikanci ovim potezom, u osnovi, samo oporaviti likvidnost, a investiranje je u drugom planu jer čak i da je kredit besplatan, svako će dobro razmisliti pre nego ga podigne“, ocenjuje Grubišić.
Goran Nikolić pak misli da će štampanje dolara usled pandemije koronavirusa, implicitno, ipak donekle negativno uticati na druge države jer, kako navodi, ako neko ima rezervnu valutu, to plaćaju svi ostali.
Podsetimo, američke Federalne rezerve (FED) najavile su novu meru kako bi pomogle preduzećima da obezbede likvidna sredstva neophodna za poslovanje. Posebnim mehanizmom kreditiranja preduzeća, odnosno kupovinom korporativnih obveznica od izdavalaca koji u ovom periodu teško nalaze kupce na otvorenom tržištu, FED planira da omogući kompanijama da obezbede kratkoročno finansiranje na tržištu komercijalnih hartija od vrednosti. Ova mera inače je korišćena tokom finansijske krize 2008. godine.