Veštačka inteligencija pravi bazu staroslovenskih tekstova; digitalizuju se srpske crkvene knjige

Ruski naučnici će napraviti interaktivnu bazu staroslovenskih tesktova uz pomoć tehnologija veštačke inteligencije, saopštila je pres-služba Nacionalnog univerziteta za nauku i tehnologiju „Misis“ (MISiS).
Sputnik

Saradnja naučnika Instituta za ruski jezik 'V.V. Vinogradov', Ruske akademije nauka, Univerziteta 'Misis', Nacionalnog istraživačkog univerziteta 'Viša škola ekonomije' uz podršku komisije za rad sa univerzitetima i naučnom zajednicom pri Eparhijskom savetu Moskve pokrenula je veliki projekat formiranja jedinstvene baze staroslovenskih rukopisnih tekstova pomoću tehnologije veštačke inteligencije i mašinskog učenja“, navodi se u saopštenju.

Ističe se da će korpus staroslovenskog jezika pružiti istraživačima-lingvistima i istoričarima alat za proučavanje svih savremenih nacionalnih slovenskih jezika i kultura, a takođe će postati ključ za razumevanje njihove baštine.

Kako je objašnjeno, korpus je strukturirana baza podataka jezika, informativno-referentni sistem, zasnovan na zbirci elektronskih tekstova na određenom jeziku. Predstvalja odabrani i obrađeni skup tekstova, koji se koriste kao osnova za istraživanje leksike i gramatike jezika.

„Prirodni jezik je ključni poligon za razvoj tehnologija veštačke inteligencije. Zahvaljujući tim tehnologijama, zadaci mašinskog prevođenja, izgradnja sistema dijaloga i zadaci interpretacije tekstova na prirodnim jezicima dobili su snažan zamah u poslednje vreme. U određenom smislu takav projekat je most od kulture prošlosti do tehnologija budućnosti“, saopštio je vodeći ekspert Centra za infrastrukturnu interakciju i partnerstvo „Mega sajens“ Univerziteta 'Misis' Andrej Ustjužanin.

Ističe se da će prva faza projekta biti digitalizacija i obeležavanje staroslovenskih mineja XI-XVII vekova na staroruskom, bugarskom i srpskom jeziku. Reč je o crkvenim knjigama, koje sadrže raspored službi svih dana u crkvenoj godini. Rukopisi tih knjiga se čuvaju u zbirkama Državnog istorijskog muzeja, Ruske nacionalne i državne biblioteke, Ruskog državnog arhiva starih aktova i Trojice-Sergijevoj lavri.

Komentar