Terapija rasplašivanja: Zašto u karantinu volimo da gledamo filmove katastrofe

U vreme globalne pandemije koronavirusa, pojavio se jedan, naizgled, paradoksalan fenomen ― ljudi u kućnom karantinu sve više gledaju filmove katastrofe i to one koje ih podsećaju na njihovo trenutno stanje. Psiholozi taj fenomen objašnjavaju „terapijom rasplašivanja“.
Sputnik

Britanski mediji pišu da je u karantinu poraslo interesovanje za filmovima katastrofe i da je ovo vreme „idealno za ponovno gledanje filmova koji direktno govore o fenomenu širenja virusa“.

Film za karantin ― „realno prikazivanje pandemije“

Kao najočitiji primer navodi se film katastrofe „Zaraza“ Stivena Sodeberga čije je gledanje (kod kuće) drastično poraslo, dok se, istovremeno, na društvenim mrežama povela priča o njegovom „neverovatno realnom prikazivanju pandemije“, prenosi „Gardijan“.

Film iz 2011. govori o izmišljenoj bolesti koja ubija 26 miliona ljudi. Distributer „Varner Bros“ naveo je da je „Zaraza“ trenutno najtraženiji film u njihovom katalogu, posle franšize o Hariju Poteru. Primera radi, film je u decembru prošle godine, pre pojave koronavirusa, bio na 270. mestu po popularnosti, prenosi „Indipendent“.

„Zaraza“, u kojoj glumi „ol star“ ekipa ― Met Dejmon, Gvinet Paltrou, Džad Lou, Lorens Fišburn i Kejt Vinslent, trenutno je „u trendu“ na Amazonu i „Aj tjunsu“ i nalazi se među četiri najtraženija filma na torentima.

Među filmovima katastrofe kojima je znatno skočila gledanost je i „Početak“ (Outbreak) iz 1995. godine prenosi „Gardijan“.

Terapija rasplašivanja ― filmovi katastrofe

Klinički psiholog Aleksandra Janković ocenjuje za Sputnjik da ljudi u ovakvim vremenima gledaju filmove katastrofe jer je to, na neki način, „terapija rasplašivanja“.

Izgleda paradoksalno, ali često kad su ljudi suočeni sa nečim što je strašno imaju potrebu da to obrađuju, pa čak i tako što će gledati sadržaje koji im prikazuju vrlo slično stanje, dodaje naša sagovornica.

„Jedan od načina koje koristimo u takozvanoj ’bihejvior‘ terapiji jeste i to takozvano preplavljivanje. Paradoksalno, čovek koji se plaši nečega dovodi se u situaciju koja ga preplavljuje baš tim strahom sa očekivanjem da nakon toga, kad preživi suočenje sa svojim najgorim strahom, bude bolje“, objašnjava Jankovićeva.

Tako da nije neobično da na taj način se smanji ili prestane strah, kao i da ljudi u ovakvim situacijama spontano rade takve stvari, ističe sagovornica Sputnjika.

Terapija strahom nije za svakoga

Naravno, „terapija gledanja filmova katastrofe“ nije preporučljiva za svakog, napominje Jankovićeva.

„Kod jednog broja ljudi to jeste delotvorno, drugi opet imaju drugačije mehanizme pa gledaju sadržaje koji su optimistični, radosni i koji negde treba da pojačaju stepen nade i iščekivanja boljitka. To jako zavisi od strukture ličnosti i njene postavke“, kaže Jankovićeva.

Ono što je za nekog lek, za drugog je otrov i tu bi trebalo voditi računa o sopstvenim potrebama i poznavati sebe dovoljno da znamo kako ćemo reagovati u situaciji kad se suočimo sa takvim sadržajem, zaključila je Aleksandra Janković.

Top lista filmova katastrofe

Ukoliko pripadate grupi ljudi kojima prija „terapija strahom“, donosimo vam listu od 15 filmova katastrofe koju je sastavio filmski kritičar Miroljub Stojanović, direktor izdavaštva Filmskog centra Srbije.

Prvih devet filmova na listi su filmovi katastrofe, dok se poslednjih šest odnosi na katastrofe izazvane virusima.

1. 28 dana (režija Deni Bojl)

2. Na plaži (režija Stensli Krejmer)

3. Pakleni toranj (režija Džon Giljermin)

4. Put (po delu Kormaka Makartija, režija Džon Hikout)

5. Dan nezavisnosti (režija Ronald Emerih)

6. Titanik (režija Džejms Kameron)

7. Zemljotres (režija Mark Robson)

8. Dan posle (režija Nikolas Mejer)

9. Aerodrom (režija Džordž Siton)

10. Ebola sindrom

11. Kasandrin prolaz (režija Džordž Pan Kosmatos)

12. Virus (režija Džon Brun)

13. Omega men (režija Boris Sagal)

14. World War Z (sa Bredom Pitom u glavnoj ulozi)

15. Karantin (2008)

Komentar