Pad cena zlata – ako počne da stiže iz kosmosa

Zlato iz kosmosa - zasad se to može nazvati samo budućim scenarijem, ali brojne zemlje su već usvojile relevantne zakone koji se upravo odnose na budućnost. Može li i kakve posledice to imati kada je reč o vrednosti zlata za Sputnjik objašnjava nemački ekonomista Mark Fridrih.
Sputnik

Zlato je oduvek važilo za pouzdano sredstvo za ulaganje kada su sva druga pod sumnjom. Čini se da ni koronavirus, ni započeti rat cena nafte, nisu uspeli da poljuljaju pozicije ovog plemenitog metala. Njegova stabilnost zasniva se na stalnim i i relativno malim rezervama u svetu. 

Planeta Zemlja, međutim, nije jedino mesto gde ima zlata i gde se ono može eksploatisati. Ostale planete i asteroidi u Sunčevom sistemu takođe imaju velike rezerve raznih plemenitih metala, čija je eksploatacija još uvek neisplativa jer bi cena njihovog dostavljanja na Zemlju premašila trenutnu cenu zlata. 

Ipak, imajući i vidu budućnost, kada bude jasno da je takav scenario ostvariv, nekoliko zemalja je već usvojilo zakone prema kojima će biti dozvoljena eksploatacija plemenitih metala „sa asteroida“ i „iz kosmosa“. Od 2015. godine takav zakon postoji u SAD, a od 2017. u Luksemburgu. U Ujedinjenim Arapskim Emiratima radi se na formulisanju sličnog zakona, a u Nemačkoj su od 2018.godine industrijski krugovi zainteresovani za njegovo usvajanje.  

Pad cena zlata – ako počne da stiže iz kosmosa

Šta će se dogogiti u, verovatno, prilično dalekoj budućnosti, kada postane moguće isporučiti velike količine plemenitih metala na Zemlju? Sputnjik je razgovarao o tome sa novinarom i piscem Markom Fridrihom.  

Pad cena zlata moguć samo u slučaju ogromnog povećanja eksploatacije 

Po mišljenju eksperta, uticaj na zlato kao sredstvo za ulaganje i na svetsku ekonomiju zavisi od toga koliko će se zlata „uvesti“ iz kosmosa na Zemlju.

„Sve zavisi od toga koliko će se zlata eksploatisati i koliko će to koštati. Ako eksploatacija bude velika, a rashodi mali, onda će zlato mnogo izgubiti na vrednosti“, rekao je Fridrih.

Trenutno je eksploatacija žutog metala na nivou od oko 3.500 tona godišnje, a njegove globalne rezerve procenjuju se na 195.000 tona.

„Ako se sada na bilo kom asteroidu otkrije količina slična onoj koja se nalazi na Zemlji tokom postojanja čovečanstva, onda cena zlata lako može pasti za 50-80 odsto“, smatra ekspert.

Ako se to nekad dogodi, onda će, po mišljenju Fridriha, biti moguće oceniti tu činjenicu i prepustiti tržištu da reguliše novonastalu situaciju. Jer na Zemlji kažu: „Ako se negde pojavi zlatna planina, onda će tržište morati da se prilagodi tome.“

Sada bi troškovi eksploatacije svemirskog zlata bili toliko veliki, da bi se njegova cena popela na 50.000 dolara po unci, dodao je Fridrih.

„Ako ne uspemo da u bliskoj budućnosti postignemo brzi tehnološki napredak ili da dobijemu neku vanzemaljsku tehnologiju, onda se u skorije vreme scenario sa svemirskim zlatom neće ostvariti.“

Komentar