Nemački psiholog ističe da se ovakvih situacija ljudi plaše i gnušaju, dok istovremeno kupovina materijalnih potrepština ima umirujući efekat na njih.
„Čoveka plaše situacije koje su van njegove kontrole. I pored sve želje, teško da može bilo čime da se smiri, pa ga u tom smislu umiruju kupovina i pravljenje zaliha. Kada je reč o izolaciji i ograničenju kao pretnji, postoji želja da se materijalna ograničenja svedu na minimum”, pojašnjava stručnjak.
Gung još ističe da neki psiholozi vide slučajeve kupovine zaliha toalet papira, kao borbu protiv odvratnosti na fizičkom nivou, prouzrokovanu strahom zbog nastale situacije.
Prema njegovim rečima, ljudi se rukovode racionalnim argumentima, praveći zalihe i birajući stvari s velikim rokom trajanja, kao što je konzervirana hrana ili kupujući ono što svakako znaju da će im zatrebati u budućnosti. Toalet papir se tu uklapa po oba kriterijuma: nije kvarljiv i neophodan je.
Nemački psiholog je još istakao da ponašanje sredine takođe nagoni ljude na dodatne kupovine u ekstremnim situacijama. Ovo je uslovljeno time što čovek koji vidi kako drugi ljudi prave rezerve ne želi da se nađe među onima koji na kraju nisu dobro procenili situaciju.
Podsetimo, prema poslednjim podacima više od 7.989 osoba preminulo je od koronavirusa širom sveta, dok je skoro 199.000 obolelo.
Pratite na Sputnjiku najnovije informacije o pandemiji novog koronavirusa KOVID-19.