Prema istraživanjima, od nesanice uglavnom pate stariji, ali nisu godine jedini uzrok nespavanja. Problemi sa snom vezani su i za socijalno-demografske i socijalno-ekonomske faktore, poput bračnog statusa, loše materijalne situacije i nižeg obrazovanja.
Mirnom snu ne doprinosi ni današnji tempo života, prouzrokovan konstantnim razvojem tehnologije i brzim protokom informacija, a stručnjaci smatraju da nesanica može imati kobne posledice, ako se njome ne pozabavimo na vreme.
Nesanica kao posledica načina života
Po psihoterapeutu Aleksandri Janković, problem sa nesanicom počinje mnogo pre odlaska u krevet - nakon posla. Ona smatra da ljudi obično ne stignu ni da psihički obrade ono što se dogodilo na radnom mestu, a već započnu novi informacioni ciklus, što stvara opterećenje.
„Živimo u vremenu hiperinflacije informacija. Naši receptori su izbombardovani najrazličitijim stimulusima i tempo nam često nameću spoljašnji faktori, poput kompjutera i telefona. Manje pratimo svoje potrebe i jurimo kao bez duše da sve te informacije pokupimo, kao da će ceo svet propasti ukoliko ne budemo saznali nešto“, smatra Jankovićeva.
Umesto da se slobodno vreme iskoristi za opuštanje, nastavlja se upijanje informacija iz virtuelnog sveta, putem društvenih mreža i drugih platformi za komunikaciju, a često se i posao nosi kući.
Sve dok se opterećujućim misaonim procesima ne nazire kraj, rezultat će biti - nesanica.
Nespavanje dovodi do depresije
Jankovićeva upozorava da nesanicu ne treba shvatiti olako, jer može dovesti i do depresije, koja nastupa nakon 72 sata nespavanja.
Nesanica ne mora da bude samo uzrok, već i posledica različitih oboljenja. Sagovornica Sputnjika navodi da je ona često i jedan od prvih simptoma koji ukazuju da s nama nešto nije u redu. U slučaju da traje duže vreme, ključno je potražiti stručnu pomoć.
Lekovi za spavanje nisu delotvorni
Jankovićeva naglašava da je aktivna borba protiv nesanice neophodna, jer postoji rizik od zavisnosti od lekova za uspavljivanje, koji, zapravo, ne deluju onako kako očekujemo.
„Lekovi koje čovek može da koristi kako bi podstakao uspavljivanje nisu dovoljno delotvorni. Često kod upotrebe takvih lekova postoji problem jer izostaje REM faza sna, koja je neophodna da bi se naš mozak regenerisao i pripremio za novi dan“, ističe Jankovićeva.
Janković navodi i da nikako ne treba zameniti dan za noć, odnosno, da ne treba spavati preko dana ako smo bili budni u toku noći, već da treba izdržati i sačekati veče za spavanje.
Opuštanje leči
„Moramo sebi dati oduška, sopstvenim potrebama i sopstvenom telu. To znači da se promeni priroda aktivnosti, a ne da se sedne za kompjuter i da se nastavi neprekidna akcija. Moramo da se pozabavimo time kako živimo i kakav nam je kvalitet života“, ističe Jankovićeva.
Ona predlaže jednostavne aktivnosti u slobodno vreme, poput odlaska u šetnju, posećivanja kulturno-umetničkih dešavanja, druženja s prijateljima, čitanja knjiga i podseća da pre spavanja treba da usledi period mirovanja.
Jankovićeva napominje i da je bavljenje sportom uveče greška, jer organizmu daje paradoksalan signal - razbuđuje.
Ona smatra da je adekvatan period spavanja potpuno individualan, iako je preporučljivo da se spava od šest do osam sati.