Prema pisanju „Blumberga“, Velika depresija svojevremeno je naučila ljude da budu štedljivi, a ta navika se zadržala i u narednim decenijama. Hiperinflacija u Vajmarskoj republici i dan-danas izaziva uznemirenost kod nemačkih političara.
Poslednja globalna recesija 2008. godine postala je izazov za zrele demokratije i nastavlja da ih plaši i nakon decenije „žalosnim tempom rasta“ realnih prihoda većine stanovništva.
Nove navike i rad od kuće
Ovoga puta svetsku ekonomiju potresa vanredna situacija u oblasti javne zaštite zdravlja. Za svega nekoliko sedmica u regionima koje je pogodio virus ljudi su se navikli da nose maske, da se snabdevaju samo onim što im je najneophodnije, da otkazuju društvena i poslovna okupljanja, da odustaju od putovanja u inostranstvo i da rade od kuće. Čak i zemlje s relativno malim brojem zaraženih već primenjuju mnoge od tih mera, navodi „Blumberg“.
Tragovi ovih navika će se videti još dugo nakon prekida stroge izolacije, a to će smanjiti potražnju. Kada je reč o snabdevanju, međunarodni proizvođači već su prinuđeni da iznova osmišljavaju planove o tome gde će nabavljati i kome će prodavati svoju robu. Time se potvrđuje ono što je počeo da otkriva američko-kineski trgovinski rat: opasno je zavisiti od samo jednog izvora komponenti.
„Čim se efikasna politika rada od kuće uspostavi, ona će se s velikom verovatnoćom i održati”, smatra predstavnik njujorške konstalting kompanije „Bain Macro Trends Group“ Karen Haris.
Univerziteti koji su pogođeni zabranom putovanja moraće da diversifikuju svoju studentsku bazu. A škole će morati bolje da se pripreme kako bi mogle da vode onlajn obuku učenika u slučajevima vanrednih situacija, navodi „Blumberg“.
Turizam prvi na udaru
Najjači udarac trpi turistički sektor, posebno ako se imaju u vidu problemi s kojima su se suočili avio-prevoznici, hoteli i mnogi drugi važni činioci u tom sektoru. Iako će ljudi, nesumnjivo, i dalje želeti da istražuju svet i da se odmaraju na plažama, verovatno će proći neko vreme pre nego što se obnovi sektor u kojem je zaposlen svaki gotovo svaki deseti čovek na planeti.
Virus je gotovo momentalno promenio perspektive ekonomske politike i stvorio nove prioritete. Centralne banke ponovo rade u režimu vanredne situacije, dok vlade u sve većem očajanju traže podršku za problematične sektore.
Pitanje higijene dostiže nivo korporativnih i čak državnih programa. Kako se očekuje, ova dodatna stroga pravila podstaći će oprezne potrošače da kupuju preko interneta.
Kazuo moma, koji je ranije vodio monetarno-kreditnu politiku Centralne banke Japana smatra da će pojačavanje kontrole na granicama, povećanje poreza i dugotrajne promene u načinu rada i putovanja biti samo neke od mikroekonomskih promena koje će se osećati dugo posle virusa.
Istraživači Australijskog nacionalnog univerziteta Vorvik Makibin i Rošen Fernando smatraju da će vlade morati da izdvajaju više novca za zaštitu zdravlja kako bi izbegle ogromne gubitke u epidemijama. Prema njihovom mišljenju, svetska zajednica će, takođe, morati znatno da poveća stepen investiranja u siromašne zemlje da sprečila širenje raznih bolesti u budućnosti.
Ima razloga za optimizam
Dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju Edmund Felps, ipak, ne isključuje mogućnost da će se sve vratiti u normalu čim epidemija bude savladana. “Mislim da većina preduzeća, uključujući, naravno, gigante u SAD i u drugim zemljama, neće imati ništa protiv toga da se vrati normalnoj poslovnoj praksi”, smatra ekspert.
Džejms Bauton, koji je u Međunarodnom monetarnom fondu radio desetine godine, poziva se na iskustvo Južne Koreje i Indonezije, objašnjavajući kako ekonomski krah može da posluži kao katalizator za promene. „Samo u uslovima krize vlade mogu da primoraju ljude da prihvate neophodne, ali bolne reforme. Svaka kriza je i potencijal“, smatra on.