Ruski eksperti ističu da se mi već nalazimo u ekonomskoj krizi koju korona virus nije izazvao, ali je poslužio kao opravdanje, jer ju je pokrio svojom senkom.
Vasilij Koltašov, šef Centra za političko-ekonomska istraživanja ističe da je ekonomska kriza već prisutna i da je ono što se sada dešava na tržištima samo novi talas krize sa kojom smo se susreli 2008. godine, tokom prvog talasa, i 2016. godine kada je svetska ekonomija preživela drugi talas. Prema njegovim rečima, moguću krizu koji američki ekonomisti „predviđaju“, je nešto što su svi očekivali.
Koronavirus – lažno opravdanje
„SAD se sada nalaze pred velikim izazovom. Tačnije, ako je cena nafte pala, onda i američke hartije od vrednosti mogu nastaviti da padaju. Zatvaranje berzi na minimum, ne znači da je to kraj ovog procesa, jer će SAD ili oslabiti dolar i ponovo napumpati finansijske strukture ogromnom novčanom masom ili će berze padati, a baloni pucati jer nemaju osnova u realnoj ekonomiji. U realnoj ekonomiji, kako u svetskoj, tako i u američkoj, nije sve dobro, a virus samo pokriva sve to svojom senkom“, rekao je ekspert.
Koltašov ističe da su se spekulanti još od jeseni 2018. godine pripremali za ovu situaciju, kako bi zaradili na padu tržišta, cena nafte, kao i valutnih tržišta zemalja u razvoju. Donald Tramp je, prema njegovim rečima, još 2016. godine govorio da će svetska ekonomija doživeti kolaps,a američka berza rasprsnuti kao veliki finansijski balon. S obzirom na to da je ovaj proces dugo odlagan, Tramp je počeo da govori da su u stvari ti finansijski baloni, pozitivna reakcija tržišta i rezultat njegovih upravljačkih rešenja. Ipak sada je postalo jasno da se radi o finansijskim balonima, koji su dugo rasli, pa čak i u vreme krize, smatra ekspert.
„Sve zemlje u svetskoj ekonomiji preživljavaju krizu. SAD i zemlje evrozone, gotovo da nisu osetile krizu od 2013. do 2016. godine. To je bila kriza koja je teško pogodila Brazil, Rusiju, Kinu i veliki broj ekonomija manjeg obima. Ova kriza sada će više pogoditi zapadne zemlje nego robne ekonomije i velikim obimom izvoza sirovina, industrijskih i poljoprivrednih proizvoda.“
Ekspert ipak dodaje da će i ove zemlje pogoditi smanjenje potražnje u SAD. Smanjenje potražnje u samim SAD može biti veliko, jer će se oni truditi da spasu finansijski sektor, zaboravljajući na domaćinstva, kako se to obično radi u Americi.
Američki eksperti, sa druge strane, govore tek o postojanju balona na evropskom tržištu nekretnina i na američkom tržištu akcija, koji mogu da se rasprsnu u svakom trenutku. Oni smatraju da bi upravo korona virus mogao da bude pokretač ove krize koja bi mogla biti gora od one iz 2008. godine.
Kolaps berze i usporavanje svetske ekonomije izazvali su reakcije američkog Sistema federalnih rezervi i Evropske centralne banke, koje se trude da obezbede likvidnost berzi kako bi se smirila panika, a ovakve inicijative već znače da kriza postoji, smatraju eksperti.
Krize ipak nema?
Mihail Beljajev, ekonomski ekspert, ističe da nema prostora za ovako negativne prognoze i da među ekonomistima postoji šala da je najlakše predvideti krizu jer ona uvek dođe. Prema njegovim rečima, situacija u svetu je alarmantna, a ovome doprinosi i čitava situacija sa korona virusom.
„Kada je reč o indikatorima berze, oni su pali, što je loš pokazatelj, ali treba imati u vidu da oni pokazuju situaciju u vezi sa hartijama od vrednosti. To ne utiče na one aspekte koji su povezani sa realnom ekonomijom, s realnom delovanjem preduzeća. Ovo je samo reakcija papira i emocionalna reakcija na mogući negativan razvoj događaja“, rekao je ekpsert
Prema njegovim rečima, krizu iz 2008. godine nije moguće uporediti sa trenutnom situacijom, jer se tada uzrok krize nalazio u hipotekarnim i kreditnim balonima i u američkom finansijskom sektoru. Ovde je situacija na berzi posledice straha od korona virusa i usporavanja svetske ekonomije. Korona virus utiče na realni sektor, ali se situacija u Kini popravlja, iako stopa rasta neće biti visoka, ona postoji.
„Analitičari smanjuju stope rasta, ali ne govore da će one biti negativne. U Americi, ekonomija je, koliko je god kritikovali i koliko god se ona održavala na ivici kolapsa i krize, stabilna, beleži decenije pozitivnog razvoja i po inerciji nastavlja dalje. Američka ekonomije prvenstveno zbog svoje veličine ne može odjednom da propadne. Takođe ona nije podvrgnuta spoljnim šokovima da bi propala. Unutar američke ekonomije još uvek ne postoje nikakvi znakovi krize“, rekao je ekspert.
Američki stručnjaci ističu da se ovakva situacija na berzi nije dogodila ni za vreme Velike depresije. Federalna rezervna banka Njujorka objavila povećanje obima kupovine hartija u okviru mesečnog i tromesečnog REPO poslovanja do 500 milijardi dolara u martu, nakon čega su indeksi gotovo dvostruko usporili svoj pad, ali već posle nekoliko časova, berze su opet počele da padaju, a na zatvaranju Njujorške berze, indeks Dau Džonson je izgubio 9,33 odsto svoje vrednosti.
Mnogi američki ekonomisti smatraju da bez obzira na sve mere Sistema federalnih rezervi, efekti ne mogu biti dugoročni, te se očekuje da u toku leta dođe do recesije i ekonomskog pada koji može da uspori američku ekonomiju. Ipak u ovom trenutku je najrealnija prognoza koju je Blumberg objavio da postoji 53 odsto šansi da u SAD dođe do recesiju u periodu od narednih godinu dana.
Među ruskim ekspertima su mišljenja podeljena oko toga da li se svet već nalazi u ekonomskoj krizi ili je očekuje, ali jedno je sigurno, ona uvek dođe.