„Zapadne demokratije koje se sad bore protiv širenja koronavirusa“, ukazuje „Vol strit džornal“, „suočavaju se sa testom koji će imati temeljne posledice po njihovu budućnost: Da li će doživeti neuspeh u onome u čemu uspeva autoritarna Kina, koja sebe predstavlja kao alternativni model za svet?“
Analiza broja zaraženih
Drakonske mere koje je usvojila Kina zaustavile su širenje epidemije u toj zemlji, napominje dalje „Vol strit džornal“, dok nasuprot tome „evropsko iskustvo s borbom protiv koronavirusa za sada pruža premalo ohrabrenja, s političarima koji reaguju i prekasno i nedovoljno, i uglavnom ne uspevaju da zaustave širenje bolesti“. A nije mnogo bolja ni perspektiva Sjedinjenih Država, čiji su „kapaciteti za testiranje daleko iza Evrope ili Južne Koreje“.
Analiza brojki, koje iz dana u dan studiozno prikuplja „Džons Hopkins“ univerzitet iz Vašingtona, potvrđuje ove ocene. U Kini, koja se pritom prva našla na udaru bolesti pa je zato u startu bila i najmanje pripremljena za nju, zaraženo je 0,0058 odsto ukupnog stanovništva. U Norveškoj, primera radi, taj procenat je skoro duplo veći – 0,013 odsto – a u Italiji i preko četiri puta veći nego u Kini, sa 0,025 odsto zaraženih u odnosu na broj stanovnika, pri čemu broj obolelih, za razliku od Kine, nastavlja da raste.
Proročanstvo Emanuela Makrona
I zato sada vlasti u Pekingu, navodi „Vol strit džornal“, „svoj uspeh predstavljaju kao dokaz superiornosti svog modela, koji kontrolu vlade stavlja iznad individualnih sloboda“.
„Možda se Zapad nalazi usred ideološke krize“, ukazuje ovim povodom i kineski „Global tajms“: „Što se efikasnijim pokažu mere koje je sprovela Kina, više zemalja i regiona će želeti da uče od Kine. Ovo mora da je prestrašilo Zapad, jer ruši njegovu percepciju da je superioran u svakom pogledu.“
I kao da je na sasvim nenadan način počelo da se ostvaruje upozorenje francuskog predsednika Emanuela Makrona, koji je u avgustu prošle godine, upozoravajući na „smrt hegemonije Zapada“, rekao i da, „preoblikujući politički poredak i političko razmišljanje koje ide uz to“, Indija, Rusija i Kina danas svetu pružaju „mnogo više političke inspiracije nego Evropljani“. Jer imaju „logičan pristup svetu, sopstvenu filozofiju i resurse koje smo mi u izvesnoj meri izgubili“.
Ili, kako će to u jednom tvitu sažeti kolumnistkinja „Vašington posta“ i magazina „Atlantik“ En Eplbaum, „Kina je na pojavu koronavirusa u Italiji odreagovala odašiljanjem pomoći. SAD su reagovale suspenzijom letova. I ko je sada supersila?“
Zašto Zapad sad pada na testu koji je Kina uspešno položila? Da li nam je pandemija koronavirusa otkrila gde se nalaze limiti demokratije i zapadne ideologije individualnih prava? I kakve pouke o državi i njenom uređenju iz ovoga treba da izvučemo?
Ovo su pitanja o kojima su u „Novom Sputnjik poretku“ govorili novinari Slavoljub Kačarević i Milorad Denda, dugogodišnji dopisnik naših medija iz Pekinga.
Vojne igre u Vuhanu
„Možda je vojska SAD donela epidemiju u Vuhan“ u kome su u drugoj polovini oktobra prošle godine održane Svetske vojne igre, tvitovao je u četvrtak uveče Liđijan Žao, portparol i zamenik generalnog direktora Odeljenja za informisanje kineskog Ministarstva inostranih poslova.
„Ovo je kineski odgovor na lavinu propagande i optužbi na račun Kine u poslednjih dva meseca, u čemu su prednjačile upravo Sjedinjene Države. Zapad je optuživao Kinu da je njen sistem nesposoban i da je doprineo ovoj pojavi, da se njegov odgovor zasniva na represiji i ugrožavanju ljudskih prava... U korenu takve, ideologizovane optike je strateški sukob između SAD i Kine, i ključno je bilo osporiti sam kineski model razvoja i upravljanja državom,“ objašnjava Milorad Denda, ukazujući da se Žaove reči temelje na izjavi direktora američkog Centra za kontrolu bolesti Roberta Retfilda, koji je pred Senatom govorio o naknadno dokazanoj pojavi koronavirusa u slučajevima sezonskog gripa u SAD prošle jeseni, „što bi moglo da znači da koronavirus zaista ne potiče iz Vuhana već iz SAD“.
„Pandemija koronavirusa propraćena je medijskom infekcijom, i tek će se videti da li sugestija kineskog zvaničnika predstavlja pokušaj da se uzvrati toj infekciji, ili je reč o nastojanju da se utvrdi poreklo virusa kako bi se svet lakše izborio s pandemijom. Tako da izjavu portparola kineskog Ministarstva spoljnih poslova nikako ne treba unapred odbacivati, jer je u interesu svih da se sve do kraja istraži,“ napominje Slavoljub Kačarević.
Kineski uspeh
Spekulacije i nagađanja na stranu, nesporna je činjenica da je Kina uspela da zaustavi širenje epidemije. I da je „svet njen dužnik“, kako je rekao kanadski doktor Brus Ejlvord, zamenik direktora Svetske zdravstvene organizacijekoji je predvodio njen tim u Vuhanu.
S tim u vezi, „Vol strit džornal“ citira kineskog akademika Donga Južena koji kaže da su „još jednom demonstrirane prednosti kineskog sistema. Kineska borba protiv epidemije pokazala je da je Komunistička partija Kine bez premca politička partija s najsnažnijim sposobnostima upravljanja u ljudskoj istoriji.“
„Kina je uspela zahvaljujući samodisciplini i požrtvovanju njenih građana, i njihovom osećaju za opšte dobro. Kult kolektivizma je u Kini tradicionalno veoma razvijen, a sistem je uz to sada pokazao da može da odgovori i na ovakve izazove,“ primećuje Milorad Denda.
Solidarnost i egoizam
Ukazujući na razliku koju čitav svet može da primeti, Jaroslav Trofimov, glavni spoljnopolitički izveštač „Vol strit džornala“, tvitovao je: „Prizori Amerike koja zatvara granice, Nemačke koja ne radi ništa i Kine koja šalje pun avion neophodne medicinske pomoći Italiji. To možda jeste propaganda, ali avion je stvaran i on je sada u Rimu. Uobličavaju se istorijska sećanja.“
Komentarišući iskazani manjak solidarnosti među saveznicima, Slavoljub Kačarević podseća da smo „mi jako dobro upoznati sa surovošću zemalja Zapada prema onima kojima je pomoć potrebna... Sadašnja događanja pokazuju da se kultura Zapada sve više razvija u pravcu potpunog egoizma, a ovakve nesreće poljuljaće ta uverenja da čovek treba da gleda samo sebe i da se u tome sastoji sav cilj i smisao života. Primer Kine i njenih nesebičnih pokušaja da pomogne drugima pokazuje jedan drugačiji model odnosa sa svetom. O tome su Kinezi govorili i ranije, uveravajući da je njihov model globalizma drugačiji od dosadašnjeg i da može da bude na opštu korist, i to je moglo da se odbaci kao propaganda, ali sada tu solidarnost oni pokazuju i na delu.“
Kontrast između dva sistema iskazan je i na konkretnim primerima, s novim bolnicama u Vuhanu izgrađenim u roku od svega nekoliko dana i izostankom slične reakcije na Zapadu, iako je i sam sada suočen sa istovetnim problemom manjka bolničkih kapaciteta.
„S jedne strane kolektivizam i opšte dobro, a sa druge pitanje koliko to košta i koliko ja imam od toga? U tome se sastoji suštinska razlika između dva sistema,“ naglašava Milorad Denda. „Kinezi imaju izreku koja kaže da, kada si siromašan, treba da disciplinuješ sebe, a kada postaneš imućan treba da koristiš drugima. I to je utkano u sam njihov sistem. A to je opasan koncept zato što nagriza zapadni individualistički model porobljavanja drugih.“
(Ne)moć države
Svest o neadekvatnosti tog modela koji je doskora nametan čitavom svetu kao da se probija i na samom Zapadu, što može da se nasluti i po izjavi Bruna Makaeša, bivšeg portugalskog ministra za evropske poslove, koji je rekao: „Mislili smo da su kineske političke vrednosti uzrok problema, i da će nas naše vrednosti zaštititi od virusa. To je bio ideološki pristup. Moramo da koristimo tehnologiju i političku moć, a ne samo da verujemo da će sve biti u redu zato što mi imamo prave vrednosti.“
„Ovolika zaslepljenost, dok ih sam život ne razuveri, naprosto je neverovatna... Taj vladajući, uzvišeni i uobraženi model zapadne demokratije pokazuje se potpuno nesposobnim da reši svoje probleme, što se sad vidi i po načinu na koji reaguje na pandemiju koronavirusa. Upravo zahvaljujući tom neoliberalnom modelu države su sistematski razarane, i danas, kada je moć države neophodna za izlazak iz krize, veliko je pitanje da li će one moći da odgovore izazovu. I da li će, kada ovo prođe, iz svega uspeti da izvuku neophodne zaključke. Prethodna iskustva pokazuju da se to neće dogoditi...,“ zaključuje Slavoljub Kačarević.