„Virus je u Italiju donet iz Kine i to ne sa jednim nultim pacijentom, već sa njih desetak, ili čak stotinu. Italija nije znala za njih jer niko nije radio pravu epidemiološku analizu ljudi koji rade u Kini“, kazao je Đikić za Hrvatski radio.
On je dodao da se slično dogodilo u Kini, u gradu Vuhanu, gde se virus pojavio na pijaci, a sa nje se raširio. Međutim, kako je dodao, kasnije se saznalo da se on zapravo pojavio puno ranije u okolnim mestima oko grada.
„Tek kada se virus proširio sa pijace u Vuhanu i kad je buknula eksponencijalna i nekontrolisana epidemija, zdravstveni sistem Kine shvatio je opasnost i reagovao. Onda su rigoroznim merama uspeli da naprave nešto zbog čega im se mnogi dive. Uspeli su da zaustave opasnost na svojoj teritoriji“, rekao je Đikić.
Virus možemo zaustaviti samo na jedan način
Naveo je i da će se bolest širiti, te da je „ne možemo zaustaviti granicama i oružjem“.
„Možemo samo imunološkim odgovorom, tzv. prirodnim vakcinisanjem uništiti dalje širenje virusa i on će prirodno nestati“, kazao je.
Rekao je i da je važno da se pravovremeno informiše javnost.
„Strah jeste opravdan, te je važno filtrirati informacije koje su stručne i proverene. Tako ćemo izbeći ono što se često događa na internetu, a to su lažne informacije“, rekao je Đikić.
Blaži od gripa, ali ga širenje čini opasnim
Na pitanje da li je koronavirus sličan gripu, opasniji od njega ili blaži, Đikić je kazao da je koronavirus koji se pojavljuje po epidemiološkoj slici blaža forma bolesti, ali ističe da je opasniji jer se širi kod ljudi koji nemaju nikakvih simptoma.
„Ta neizvesnost, širenje oko nas, stvara taj virus opasnim i zato zdravstvene službe reaguju sa mnogo većim merama nego što to imamo obično kod gripa“, naveo je on.
Nema vakcine jer se to nekome ne isplati
Đikić smatra da trenutno nema vakcine, kao što je nema ni za srodne viruse SARS i MERS, jer „oni koji finansiraju nauku nisu videli finansijsku isplativost u tome“.
„U ovoj situaciji se zarađuje, dižu se cene za antiseptičke gelove, maske, govori se o mogućem privatnom testiranju... To je slika materijalističkog društva u kojem je najvažniji profit, a manje su važni solidarnost i zdravlje“, tvrdi naučnik.
Što se više ljudi zarazi, kolektivni imunitet će nam biti jači
Kazao je i da će kolektivni imunitet biti viši što se više ljudi zarazi koronavirusom.
„To znači da moramo shvatiti realnu opasnost. Ako bih se i sam zarazio, ja bih preboleo tu bolest, tj. verovatnoća za to je 99,5 odsto, što je izrazito visoko. Što nas više preboli tu bolest, time stvaramo kolektivni imunitet“, objasnio je.
Đikić kaže da se ne može kontrolisati širenje virusa u široj populaciji, ali se, uz pravilan rad epidemiološke službe, može kontrolisati smrtnost.
Kako je dodao, najveća opasnost je, zapravo, hoćemo li iz ovoga nešto naučiti.
„Novi virusi će sigurno doći i moramo se bolje pripremiti“, zaključio je.