Država Srbija je već preduzela prve mere kako bi predupredila negativne efekte korone po privredu. Narodna banka je smanjila troškove kreditiranja i poslovanja, a Vlada Srbije će uložiti oko 200 miliona evra u kapitalne projekte kako bi stimulisala rast privrede.
Kakav će sve biti odgovor države Srbije na poremećaje u privredi prouzrokovane koronavirusom zavisiće od toga u kojoj meri će se kod nas raširiti kriza izazvana pandemijom, koja će se neminovno preliti iz evrozone, kaže za Sputnjik ekonomista Ivan Nikolić.
Prve efekte će, smatra on, privreda osetiti već od mera Narodna banka Srbije (NBS) koja je snižavanjem referentne kamatne stope omogućila niže troškove poslovanja. Direktor u Ekonomskom institutu podseća da je spuštanje referentne kamatne stope za 50 baznih poena na nivo od 1,75 odsto, istorijski nisko i na fonu onoga što preduzimaju i druge centralne banke u svetu.
Korona udara i na srpsku privredu
Kako bi predupredila negativne efekte koronavirusa na ekonomiju i privredu, Vlada Srbije je odlučila da uloži 24 milijarde dinara, što je nešto više od 200 miliona evra, pre svega u kapitalne infrastrukturne projekte.
„Da bi videli da li će se mere širiti i u fiskalnoj sferi sačekaćemo još neko vreme, jer Srbija još nema neke uočljive negativne posledice krize. Moguće je da se mere, po ugledu na zemlje koje su najpogođenije krizom prošire i mogu se ticati verovatno nekog poreskog oslobađanja, ili podsticaja, ili nekih pogodnijih finansijskih uslova za odvijanje tekuće aktivnosti“, mišljenja je sagovornik Sputnjika.
On kaže da za sada ne postoji gotovo ni jedan indikatorkoji bi ukazao na neko pogoršanje i da će prvi kvartal srpska privreda manje-više završiti u skladu sa očekivanjima i planovima, ali da će se stvari definitivno poremetiti i postavljene projekcije će biti lošije u drugom kvartalu, budući da se sada kriza iz evrozone za koju smo privredno najviše vezani preliva kod nas.
Usporavanje BDP-a, je kaže, neminovno, ali u kojoj meri će to biti sada nije moguće znati jer sve zavisiu kojoj meri će se širiti kriza izazvana koronavirusom.
„Ako se stvari budu komplikovale uslediće i druge mere, po uzoru na neke druge zemlje. Svakako bi se formirao i neki fond kojim bi se i direktno reagovalo. Osim ovih mera koje imaju za fokus poslovni ambijent koji bi trebalo da bude sada povoljniji zbog sniženih troškova finansiranja kredita i poslovanja, moguće je delovati direktnim pomaganjem nekih delatnosti, poput firmi koje su izložene italijanskim partrnerima, na koje se njihova aktivnost direktno oslonja“, napomenuo je Nikolić.
Fond protiv korone
Na pitanje o mogućnostima za formiranje posebnog fonda u Srbi, uz podsećanje da EU osniva Korona investicioni fond u obimu od 25 milijardi evra za podršku zdravstvenim sistemima, preduzećima, tržištu rada i ostalim osetljivim delovima ekonomije, on je ukazao na to da je i Amerika upravo najavila da će formirati fond tako što će se zadužiti ministarstvo finansija.
Po njegovom mišljenju, mi ne moramo da se zadužujemo jer smo akumulirali dovoljnu rezervu sredstava da bi imali fond iz koga bi obezbedili neke urgentne intervencije.
„Ako se kriza proširi i eskalira i obustavi proizvodnja i poslovanje određenih delatnosti, videćemo kako bi u toj sitiuaciuji država reagovala. Ona može da reaguje, ali moramo biti svesni da je ekonomski kapacitet Srbije neuporedivo manji od razvijenih zemalja“, napominje Nikolić.
On smatra da bi bilo dobro ako bi sredstva iz fonda EU bila namenjena i kandidatima za članstvo u EU.
„Čak i MMF i Svetska banka imaju fond koji će biti na raspolaganju i manje razvijenim zemljama gde bi se jedan iznos novca obezbedio bez kamate za rešavanje posledica koronavirusa i ove krize“, ističe direktor u Ekonomskom institutu.
Premijerka Ana Brnabićje ukazala na to da Svetska banka Srbiji može da stavi na raspolaganje 20 miliona dolara za otklanjanje posledica koronavirusa, ali je i dodala da za tim trenutno nema potrebe pošto država ima dovoljno svojih sredstava.
Nikolić podseća da analitičari u svetu procenjuju da je prirodni tok svakog gripa pa i ovog virusa tri-četiri meseca i da će za nas drugi kvartal, odnosno sredina godine biti najproblematičniji. Sve zavisi od širenja virusa i loše će biti ako do toga dođe u firmama koje imaju veliku proizvodnju poput Fijata u Kragujevcu, jer se proizvodnja ne može povratiti u normalu sve dok epidemija ne bude poptuno obustavljena, objašnjava on.
Država će svakako reagovati i pomoći koliko može, ali u nekom crnom scenariju sigurno neće biti moguće da se svima maksimalno nadoknadi šteta, zaključuje sagovornik Sputnjika.