„Po mom mišljenju, mnogo je veća opasnost za Kinu, koja je najviše na udaru koronavirusa i gde je najveća potrošnja energetskih resursa. Naravno, u savremenom globalnom svetu, gde su sve zemlje međusobno povezane, to bi se neminovno moglo proširiti i na ostale zemlje".
Ovako Kovaljov komentariše analizu ekspertske grupe AKRA u kojoj se kaže da bi zbog koronavirusa, pada cena nafte i neuspešnih pregovora OPEK-a, kao i zbog slabljenja rublje i potresa na ruskoj berzi, Rusija mogla da se suoči sa finansijskom krizom.
Recesija ne preti Rusiji
Ruski ekonomisti uveravaju da nema razloga za pesimizam i napominju da se prema takvim ocenama treba odnositi oprezno, jer se uvek postavlja pitanje o metodološkim alatima. Kako ističu, za sada je ruski finansijski sistem stabilan i visok. Štaviše, on je kvalitativno veći od ostalih ekonomija. Mnogi čak u finansijskoj krizi vide nove mogućnosti i šansu za Rusiju i postsovjetske zemlje koje bi mogle da obnove trgovinske i ekonomske veze kako ne bi zavisile od globalnih rizika. Drugim rečima, ako bi do krize došlo, takva situacija bi mogla da podstakne zemlje na promenu trgovinsko-ekonomske politike. Ruska ekonomija za takve scenarije bolje je pripremljena nego u prethodnim turbulentnim godinama i da je stabilnost sistema u zemlji veća nego u drugim državama
Rusija podstiče ekonomiju
Ruske vlasti uveravaju da trenutno ne postoje nikakvi ozbiljni problemi i da će ako se oni pojave preduzeti sve neophodne mere. Usled pada cena nafte i trenutnog slabljenja rublje, rusko Ministarstvo finansija ne očekuje recesiju ruske ekonomije i ozbiljan pad budžetskih prihoda koji nisu od nafte i gasa u 2020. godini. Prognoza rasta BDP-a za 2020. godinu od 1,9 odsto biće ostvarena podsticanjem domaće ekonomije.
Takozvana tehnička recesija nastaje onda kada ekonomija zabeleži pad dva tromesečja zaredom u poređenju sa prethodnim kvartalima. Poslednji put je ruska ekonomija bila u recesiji tokom krize 2014-2015, a završena je u proleće 2016.
Eksperti ističu da je ponavljanje prethodnih kriza iz 2008. i 2014. godine teško moguće zbog smanjene zavisnosti ruske ekonomije od globalnog finansijskog sistema, a pored toga rusko finansijsko tržište je mobilisano u iščekivanju krize i spremno je na sve nedaće. U trenutnim uslovima, ruska ekonomija je više adaptirana na krizne procese, s obzirom na bolju balansiranost budžeta, značajne rezerve, efikasnu politiku zamene uvoza, kvalitetno jačanje novčanih tokova itd.
Kina kroji sudbinu
Kovaljov smatra da će dalji razvoj situacije u velikoj meri zavisiti od toga kako se Kina nosi sa problemima.
"Po mom mišljenju, ključni faktor trebalo bi da bude to kako će svetska ekonomija i ekonomija najvećih industrijskih zemalja, pre svega Kine, izaći iz krize povezane sa koronavirusom. Ako se proizvodnja u toj zemlji obnovi, cene nafte će neminovno rasti. Ako se kriza razvije, tada neće biti podsticaja za rast cena nafte – potražnja će se smanjivati i nafta će postajati jeftinija“, kaže ruski ekonomista.
Eksperti ističu da je preuranjeno govoriti o velikoj finansijskoj krizi u Rusiji u skorije vreme, a da je u ovoj situaciji zadatak finansijskih vlasti da minimiziraju negativne posledice finansijskog stresa na domaću ekonomiju. Koristeći alate monetarne i budžetske politike, vlasti mogu postići ovaj cilj.